Pariz: 'koalicija voljnih' pojačava pritisak na Moskvu
Uoči 13. jula Francuska i Britanija okupljaju najmanje 25 šefova država i vlada oko Volodimira Zelenskog, sa ruskom 'flotom u senci' i novim vojnim sposobnostima Ukrajine u središtu pariskog samita.
- Samit "koalicije voljnih" zakazan je za 13. jul u Parizu, uz najmanje 25 šefova država i vlada.
- Koalicija je narasla na oko 37 zemalja, a predvode je Francuska i Britanija.
- Na dnevnom redu su ruska "flota u senci", nove vojne sposobnosti Ukrajine i mobilizacija odbrambene industrije.
- Cilj je obnoviti pritisak za prekid vatre i povratak za pregovarački sto.
Za Srbiju, koja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji a istovremeno odbija da se pridruži sankcionom režimu prema Moskvi, svaki novi sastanak “koalicije voljnih” znači i novo merenje sopstvene evropske perspektive. Kada se 13. jula u Parizu okupi najmanje 25 šefova država i vlada oko ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Beograd će pažljivo čitati poruke koje stižu iz Elizejske palate, jer se u istom prostoru posredno definiše i koliko će transatlantska veza tražiti od zemalja kandidata na putu ka Briselu.
Elizejska palata je, najavljujući skup, istakla da je dinamika na bojnom polju “sve povoljnija za Ukrajinu”, što diplomatski kanali u evropskim prestonicama tumače kao pokušaj da se povoljniji trenutak pretvori u konkretan pritisak na Kremlj. Koalicija, koju zajedno predvode Francuska i Britanija, u međuvremenu je narasla na oko 37 zemalja, čime prerasta okvir prvobitne grupe najspremnijih evropskih vlada i postaje širi format okupljen oko jednog cilja: da Ukrajina za pregovarački sto dođe iz pozicije snage, a ne iscrpljenosti.
Šta je na stolu u Elizejskoj palati
Prema najavama iz Pariza, tri teme obeležiće ovaj sastanak. Prva je borba protiv ruske takozvane “flote u senci”, mreže tankera kojima Moskva zaobilazi sankcije na izvoz nafte i puni budžet za rat. Druga su nove vojne sposobnosti Ukrajine, uključujući domete kojima Kijev sve dublje pogađa ciljeve na ruskoj teritoriji. Treća je mobilizacija evropske odbrambene industrije, odnosno pretvaranje političkih obećanja u ugovore i proizvodne linije koje mogu da izdrže dugotrajno snabdevanje fronta.
Dolazak je potvrdio predsednik Zelenski, a u Parizu se očekuju i generalni sekretar NATO Mark Ruté, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i predsednik Evropskog saveta Antonio Košta. Njihovo prisustvo pokazuje da Pariz ovaj format ne vidi kao usputnu konsultaciju, već kao spoj vojne, institucionalne i ekonomske poluge evropske politike prema ratu koji ulazi u još jednu neizvesnu fazu. Multilateralizam ovde nije apstrakcija: on se meri brojem stolica za velikim stolom i konkretnošću obaveza koje lideri budu spremni da preuzmu.
Šta samit znači za Srbiju i region?
Za region, poruka iz Pariza ima dvostruko dejstvo. S jedne strane, ujedinjeni evropski front prema Moskvi dodatno sužava prostor za takozvanu politiku sedenja na dve stolice, koju Beograd godinama neguje između Brisela i Kremlja. S druge strane, svaki pomak u pravcu prekida vatre otvara pitanje kako će posleratna arhitektura bezbednosti izgledati na kontinentu i koliko će u njoj biti mesta za zemlje koje još nisu deo evropske porodice.
Za Srbiju, čija je evropska perspektiva i dalje živa ali usporena, ovakvi samiti su podsetnik da se geopolitička realnost više ne meri deklaracijama, nego spremnošću da se stane iza konkretnih poteza. Beograd zvanično ostaje na kursu neutralnosti, ali svaki sastanak “koalicije voljnih” pomera lestvicu očekivanja koja Brisel postavlja pred kandidate.
Da li će Srbija ovaj pariski samit posmatrati kao daleku vest ili kao još jedan test sopstvene evropske ozbiljnosti?
