Kijev: Zelenski potvrdio paket EU od pet milijardi za vazdušnu odbranu

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je u sredu uveče da je paket Evropske unije od pet milijardi evra za vazdušnu odbranu Ukrajine ušao u operativnu fazu. Paket, koji je u utorak predstavila Visoka predstavnica EU Kaja Kalas, obuhvata isporuku sistema IRIS-T, Patriot komponenti i radarskih platformi za detekciju projektila kratkog dometa.

Operativna faza, prema brifingu kabineta predsednika Ukrajine, znači da je Komisija odobrila konkretne ugovore sa proizvođačima i da prvi sistemi stižu u Kijev u julu. Za Srbiju, koja u svojoj zvaničnoj politici drži stav neutralnosti prema ratu i koja se ne pridružuje sankcionim paketima Brisela, paket EU je pokazatelj kako se Evropa pozicionira kao samostalan akter u dosijeu Ukrajine.

Struktura paketa i raspored isporuke

Paket od pet milijardi evra obuhvata tri komponente. Prva, vredna dve milijarde i dvesta miliona evra, odnosi se na nemačke sisteme IRIS-T SLM i IRIS-T SLS, koje proizvodi Dil Difens iz Iberlingena. Druga komponenta, vredna milijardu i osamsto miliona evra, obuhvata Patriot komponente i municiju, sa Lokid Martinom i Rejteonom kao glavnim dobavljačima preko europskih licenciranih proizvodnih linija.

Treća komponenta, vredna jednu milijardu evra, odnosi se na radarske sisteme i kompjutersku platformu za integraciju različitih sistema u jedinstvenu mrežu vazdušne odbrane. Berlin koordinira tehničku stranu nabavke, dok Pariz vodi pregovore sa francuskim proizvođačima o učešću u trećoj komponenti.

Paket od pet milijardi evra je prekretnica u pomoći koju Evropa pruža Ukrajini, ovo je odluka koja menja sliku ratišta u jesenjoj kampanji, izjavio je Zelenski u večernjem obraćanju iz Kijeva.

Reakcija evropskih institucija

Visoka predstavnica EU Kaja Kalas najavila je u utorak u Briselu da je u pripremi dodatni paket od dve milijarde evra za municiju, koji bi trebalo da bude predstavljen Savetu za spoljne poslove u septembru. Paket obuhvata artiljerijsku municiju kalibra 155 milimetara i komponente za sisteme bespilotnih letelica.

Diplomatske aktivnosti vezane za paket obuhvataju:

• konsultacije Kalas sa Mercom u Berlinu o uvrštavanju francuskih proizvođača
• razgovor Mer sa Šolcom u sredu o učešću Belgije u trećoj komponenti
• pripremu zajedničkog non-paper-a Pariza, Berlina i Rima za junski savet
• konsultacije sa Norveškom o paralelnom paketu od četiri stotine miliona evra
• razgovor sa Češkom o municiji koja se proizvodi u češkim fabrikama

Predsednica Komisije Ursula fon der Lajen najavila je u utorak da će u junskom paketu mera Brisel predstaviti novi instrument zajedničkog finansiranja kupovine vojne opreme. Instrument, koji nosi radni naziv EDIRPA Plus, obuhvatao bi mehanizam Evropske investicione banke i Evropske banke za rekonstrukciju i razvoj.

Pozicija Moskve i odgovor Kijeva

Ministarstvo spoljnih poslova Rusije u Moskvi izjavilo je u sredu uveče da Rusija “smatra dostavu zapadne vojne opreme Ukrajini ozbiljnim narušavanjem evropske bezbednosti”. Portparolka ministarstva Marija Zaharova najavila je da će Moskva preduzeti “asimetrične mere” u odgovor, bez konkretnih detalja.

Kijev je u prethodnih sedam dana zabeležio jedan od najtežih napada od početka invazije, sa šest stotina devedeset projektila i bespilotnih letelica koje su Rusija ispalila na grad i okolinu. Osamdeset sedam osoba je ranjeno u prestonici, prema podacima gradonačelnika Vitalija Kliča. Sistemi vazdušne odbrane Patriot i IRIS-T koji su trenutno u funkciji uspeli su da presretnu oko sedamdeset procenata projektila.

Implikacije za Srbiju i region

Beograd nije izdao zvaničnu reakciju na razvoj događaja u dosijeu Ukrajine. Ministarstvo spoljnih poslova Srbije zadržava poziciju o “potrebi mirnog rešenja”, bez direktnog komentara o paketu EU. Srbija je u maju potpisala program saradnje sa Rusijom do 2031, što je dodatno otežalo njenu poziciju u briselskom kontekstu.

Region Zapadnog Balkana, izuzev Srbije, dosledno se usklađuje sa odlukama EU u dosijeu Ukrajine. Crna Gora, Severna Makedonija i Albanija potpisale su sve sankcione pakete, dok je Bosna i Hercegovina podeljena između entitetskih pozicija. Kosovo je u martu donelo donaciju od milion evra za reparacije ukrajinske infrastrukture.

Šta sledi posle prvih isporuka

Prvi sistemi IRIS-T trebalo bi da stignu u Kijev u prvoj nedelji jula, sa kompletnim instalacijama u tri tačke odbrane oko prestonice. Kompletna isporuka paketa očekuje se do kraja godine, sa fokusom na zaštitu energetske infrastrukture pred zimsku sezonu.

Sledeći ključni datum u dosijeu Ukrajine je samit Evropskog saveta u Briselu 26. i 27. juna, na kojem se razmatra novi instrument zajedničkog finansiranja. Pre toga, samit NATO u Hagu 16. i 17. jula trebalo bi da donese politički okvir za ulogu saveza u dosijeu pomoći Kijevu.

Da li će prvi IRIS-T sistemi stići pre nove letnje kampanje ruskih udara na Kijev, i da li će paket od pet milijardi evra dovoljno promeniti odnos snaga u vazduhu pred zimsku sezonu?