Senat i Bela kuća postigli dogovor o sankcijama ruskoj nafti

Za Srbiju, koja i dalje kupuje najveći deo gasa i značajan deo nafte iz ruskih izvora i čija je rafinerija u Pančevu pod pritiskom američkih sankcija još od početka godine, vest iz Vašingtona nije daleka geopolitička apstrakcija nego direktan signal o tome kako će izgledati sankcioni režim prema kupcima ruskih energenata u narednim mesecima. Proboj u američkom Senatu, gde su senatori i Bela kuća posle dugog zastoja usaglasili verziju zakona o sankcijama Rusiji, otvara novu polugu pritiska koja se prvi put ne zaustavlja na ruskim izvoznicima, već seže do svih koji rusku naftu i dalje kupuju.

Senator Lindzi Grejam, jedan od glavnih pokretača nacrta, objavio je dogovor tokom posete Kijevu 10. i 11. jula, potvrdivši da je administracija Donalda Trampa dala politički zeleno svetlo verziji zakona oko koje se mesecima nije mogao naći konsenzus. Suština nacrta je jednostavna i utoliko oštrija: cilj je da se Moskva ekonomski primora da okonča rat koji ulazi u petu godinu, tako što će se pogoditi prihod od nafte kao glavna arterija ruskog budžeta.

Zašto je ovaj zakon drugačiji od ranijih sankcija?

Dosadašnji paketi mera uglavnom su ciljali ruske banke, pojedince i izvozne kompanije, ostavljajući kupcima ruske nafte prostor da posluju uz posredničke aranžmane i preusmerene isporuke. Novi nacrt taj prostor sužava jer prenosi teret na stranu tražnje: onaj ko kupuje rusku naftu izlaže se riziku sekundarnih sankcija, bez obzira na to gde se nalazi. Reč je o modelu koji je Vašington ranije primenjivao prema iranskoj nafti, a čija je logika da se izvoznik uguši time što mu se oduzmu kupci.

Upravo zato je nacrt i bio toliko osetljiv u proceduri. Sekundarne sankcije pogađaju i partnere i saveznike, pa je Bela kuća dugo tražila formulaciju koja predsedniku ostavlja diskreciju da mere primenjuje selektivno, umesto automatski. Usaglašena verzija, prema Grejamovim rečima, tu ravnotežu je našla, čime je nacrt izašao iz zastoja u kojem je stajao.

Paralelno sa sankcionim kolosekom teče i vojni. Tramp je dao podršku zajedničkoj proizvodnji Patriot presretača sa Ukrajinom, sistema koji je Kijevu ključan za odbranu od ruskih raketnih i dronskih talasa, dok napreduje i bilateralni sporazum o dronovima između Vašingtona i Kijeva. Ta dva koloseka, ekonomski pritisak na prihod i jačanje ukrajinske proizvodnje naoružanja, osmišljena su da deluju istovremeno.

Kako će mere pogoditi kupce ruske nafte?

Najveći kupci ruske nafte danas nisu evropske prestonice nego azijska tržišta, pa će stvarni domet zakona zavisiti od toga koliko odlučno Vašington bude spreman da rizikuje trvenje sa velikim uvoznicima. Diskrecija koju predsednik zadržava znači da mere neće nužno pasti na sve kupce istovremeno, već će verovatno biti oruđe pregovaračkog pritiska, primenjivano tamo gde politička računica to dozvoljava.

U isto vreme, Kijev ne čeka da zakon proradi. Ukrajinske snage su pojačale napade dronovima na ruske rafinerije i vojnu proizvodnju, pokušavajući da već sada nagrizu isti izvor prihoda koji zakon cilja diplomatskim i pravnim sredstvima. Kombinacija spoljnog ekonomskog pritiska i unutrašnjih udara na ruski energetski sektor formira dvostruku polugu čiji je cilj jasan: naterati Moskvu za pregovarački sto pod nepovoljnijim uslovima nego dosad.

Za Beograd, pitanje nije samo koliko će zakon zaista boleti Moskvu, nego i koliko će prostora ostati zemljama koje, poput Srbije, žele da sačuvaju energetsku vezu sa Rusijom bez sudara sa Vašingtonom. Da li će usaglašeni zakon o kupcima ruske nafte postati oruđe koje pogađa i one koji su se dosad nadali da ostanu izvan sankcionog domašaja?