Senat SAD usvojio sankcije Rusiji, Kina i Indija na meti
Zakon nazvan po preminulom senatoru Lindsiju Grejemu prošao je sa 86 prema 11 i daje Beloj kući ovlašćenje da kupcima ruske nafte i gasa uvede carine do 100 odsto.
Senat Sjedinjenih Američkih Država usvojio je u petak, 7. avgusta 2026, sa 86 glasova za i 11 protiv, zakon kojim se uvode sankcije Rusiji i Iranu i kojim se predsedniku SAD daje ovlašćenje da carinama do 100 odsto oporezuje zemlje koje kupuju rusku naftu i gas. Za Srbiju, čije snabdevanje gasom počiva na ruskom uvozu, najvažniji je prag upisan u sam tekst zakona: izuzetak dobijaju države koje iz Rusije uvoze manje od 15 odsto prirodnog gasa i koje preduzimaju merljive korake da taj uvoz smanje.
Zakon nosi pun naziv Lindsey O. Graham Sanctioning Russia and Iran Act of 2026, po republikanskom senatoru Lindsiju Grejemu, koji je godinama vodio kampanju za pooštravanje mera prema Moskvi i koji je umro 11. jula 2026. Dan pre smrti, po povratku iz Kijeva, Grejem je sa grupom senatora obe stranke objavio da je postignut dogovor sa Belom kućom o novoj verziji zakona. Ranije verzije su više puta bile na korak od procedure, pa su se zaustavljale na otporu administracije Donalda Trampa ili padale niže na listi prioriteta.
Koga pogađaju carine do 100 odsto
Carinsko ovlašćenje se odnosi na najveće kupce ruskih energenata, a procena je da bi merom bilo obuhvaćeno najmanje pet najvećih uvoznika ruskog goriva, među njima Kina i Indija. Prema podacima centra za istraživanje energije i čistog vazduha, te dve zemlje su najveći kupci ruske sirove nafte. Evropa je istorijski bila najveći kupac ruskog prirodnog gasa, ali je Evropska unija uvoz osetno smanjila i cilj joj je da ga do sledeće godine potpuno ukine.
Sankcioni deo zakona je širi od carinskog. Primarne i sekundarne mere pogađaju:
- Vladimira Putina i zvaničnike njegove vlade
- oligarhe i članove njihovih porodica
- ruske banke i finansijske institucije
- takozvanu flotu u senci i pomorsku infrastrukturu kojom Rusija zaobilazi zapadne embargoe
Na Trampovo insistiranje u tekst je ušlo i proširenje sankcija na iranski energetski sektor i sektor naoružanja, uz odredbu koja predsedniku ostavlja mogućnost da mere suspenduje ako Kongresu potvrdi da je to u nacionalnom interesu SAD.
Džim Riš, republikanski senator i vodeći član senatskog Odbora za spoljne odnose, govorio je u sali pre glasanja.
Ovo bi konačno moglo da dovede Rusiju za pregovarački sto i okonča sukob između Rusije i Ukrajine.
Demokratski senator iz Konektikata Ričard Blumental, koji je zakon vodio zajedno sa Grejemom, dan je nazvao istorijskim i preneo reči koje mu je preminuli kolega uputio među poslednjima.
Ovo je prokleto velika stvar.
Zašto glasanje u Domu neće biti formalnost
Zakon sada ide u Predstavnički dom, koji je na petonedeljnom avgustovskom raspustu, pa se izjašnjavanje očekuje najranije početkom septembra. Otpor stiže iz redova demokrata koji smetnju ne vide u sankcijama nego u carinama. Kongresmeni Gregori Miks i Don Bejer ocenili su usvojeni tekst neprihvatljivim, uz obrazloženje da predsednik već ima zakonsko ovlašćenje da uvede sankcije Rusiji ali ga nije koristio, dok mu zakon istovremeno daje nova i široko postavljena carinska ovlašćenja.
U Senatu je taj isti prigovor pokušao da reši republikanac Rend Pol iz Kentakija, amandmanom kojim bi carinsko ovlašćenje bilo izbačeno iz zakona. Amandman nije prošao. Demokrata Rafael Vornok iz Džordžije povukao je protivljenje pošto je od trgovinskog predstavnika SAD dobio pisanu garanciju o ograničenju tog ovlašćenja.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozdravila je usvajanje zakona i poručila da treba zajednički isušiti sredstva kojima Rusija vodi rat. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski, koji je krajem juna sa galerije Senata pratio proceduralno glasanje o istom zakonu, zahvalio se objema strankama i celom američkom narodu. Ruska ambasada u Vašingtonu je ranije upozorila da bi kažnjavanje Rusije i njenih trgovinskih partnera, uoči energetske krize i rasta cena gasa pred američke izbore na sredini mandata, bilo krajnje kontraproduktivno.
Za region je bitniji mehanizam nego spisak imena. Prag od 15 odsto uveden je kao kriterijum koji se ne meri političkom izjavom nego statistikom uvoza i dokazanim smanjenjem, a on će se primenjivati u trenutku kada Brisel svoju zabranu ruskog gasa privodi kraju. Srbija nije među pet najvećih kupaca ruske nafte i nije direktna meta carina, ali se nalazi u susedstvu koje taj prag mora da ispuni. Sledeći datum je početak septembra, kada se Predstavnički dom vraća sa raspusta.
