Iran zatvorio Hormuz, Tramp tvrdi da je dogovor propao

Kada iranske Revolucionarne garde proglase Ormuški moreuz zatvorenim za plovidbu, to nije daleka bliskoistočna epizoda koja se tiče samo tankerskih kompanija u Zalivu, već vest koja se veoma brzo očita na pumpama u Srbiji. Kroz taj uski prolaz između Irana i Omana svakodnevno prolazi oko trećine svetske pomorske nafte, a Srbija svoje snabdevanje i cenu derivata vezuje za berzanske kotacije koje reaguju na svaku pretnju zatvaranju. Teheran je juče saopštio da moreuz nije bezbedan i optužio američke pomorske snage za nezakonite manevre, čime je otvoren nov i opasan poglavlje Zalivskog rata.

Iranska lučka uprava poručila je da će zahtevi za bezbednu plovidbu biti razmotreni tek kada se uspostave stabilnost i mir, što je faktička najava da Teheran uslovljava prolaz brodova ishodom sukoba. Sa druge strane, američka Centralna komanda, CENTCOM, brzo je demantovala tvrdnju o zatvaranju i poručila da su njene snage pozicionirane i spremne da obezbede slobodu plovidbe. Nastala je tako situacija u kojoj dve strane iznose potpuno suprotne verzije o istom moreuzu: jedna tvrdi da je zaključan, druga da saobraćaj teče normalno.

Šta zapravo znači Trampova tvrdnja o propalom dogovoru?

U tu već zamršenu sliku predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp uneo je dodatnu konfuziju izjavom da je dogovor bio nadohvat ruke. Prema njegovim rečima, sve je navodno bilo usaglašeno, a onda je iranska strana lansirala dron na brod i time srušila postignuto. Tramp nije precizirao o kakvom je sporazumu reč ni koji je brod bio meta, pa je njegova tvrdnja ostavila više pitanja nego odgovora i u Vašingtonu i među saveznicima. Ostaje nejasno da li je govorio o širem primirju, o dogovoru o plovidbi kroz moreuz ili o nečem trećem.

Vojska Sjedinjenih Država u međuvremenu je saopštila da je pogodila više od 140 ciljeva na iranskoj teritoriji, uz eksplozije zabeležene u lučkim i priobalnim gradovima Bandar Abasu, Siriku, Čabaharu i Đasku. Teheran uzvraća tvrdnjom da je raketama i dronovima gađao ciljeve u pet susednih zemalja, i to u Jordanu, Bahreinu, Kuvajtu, Kataru i Omanu, čime se krug sukoba širi na države u kojima se nalaze američke baze i ključni naftni terminali. Svako od tih pogodaka ima potencijal da uvuče nove aktere u rat.

Zašto Beograd pažljivo prati svaki brod u Zalivu

Za srpsku javnost najopipljivija posledica ovog zaoštravanja jeste cena. Ormuški moreuz je tesnac kroz koji prolaze naftovodni terminali Saudijske Arabije, Iraka, Kuvajta i samog Irana, pa i najava zatvaranja diže premiju rizika na svetsku cenu sirove nafte. Srbija nema izlaz na more niti sopstvene velike rezerve, tako da se poskupljenje na berzi prenosi na uvoznu cenu, na maržu domaćih distributera i na kraju na iznos koji vozač plaća na pumpi. Uz to, poremećaj u Zalivu utiče i na cenu tečnog gasa, važnog za grejnu sezonu koja nije daleko.

Diplomatski, ovo je vrsta krize u kojoj Evropska unija tradicionalno traži deeskalaciju i otvorene plovne puteve, a srpska spoljna politika, koja balansira između evropske perspektive i odnosa sa velikim silama, mora da prati kako će se pozicionirati Brisel, Vašington i Moskva. Visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove već godinama insistira na slobodi plovidbe kao načelu, ali stvarni pomak zavisi od toga hoće li Teheran i Vašington pronaći diplomatski kanal ili nastaviti razmenu udara. Da li će cena bureta, a s njom i cena na srpskim pumpama, ostati talac jednog uskog moreuza na drugom kraju sveta?