Ormuški moreuz: Teheran traži odštetu, Vašington izlaz

Ormuški moreuz neće biti otvoren dok Vašington ne ispuni spisak zahteva koji je u subotu objavio sekretar Vrhovnog saveta nacionalne bezbednosti Irana Mohamed Bager Zolgadr, a na tom spisku stoji sve, od ukidanja pomorske blokade iranskih luka do pune naknade ratne štete. Za Srbiju to nije udaljena vest iz Zaliva: kroz taj plovni put je pre rata prolazila petina svetske nafte i tečnog gasa, pa svaki mesec zatvorenog moreuza drži cenu barela na nivou sa kog se obračunavaju i derivati koje domaće tržište kupuje.

Šta Teheran traži

Zolgadrov spisak je prvi put sabrao ono što je Revolucionarna garda mesecima pominjala uopšteno. Zahtevi su:

• trajni prestanak rata protiv Irana i njegovih saveznika u regionu
• obaveza da Sjedinjene Države nikada više ne prete Iranu
• ukidanje pomorske blokade iranskih luka i povlačenje američkih snaga iz regiona
• puna naknada ratne štete, ukidanje sankcija i bezuslovno oslobađanje zamrznute iranske imovine
• prekid udara u Libanu, Palestini, Jemenu i Iraku

Kada smo pisali o okviru dogovora Irana i Omana, Garda je tražila „uslove” bez ijedne konkretne stavke. Sada su stavke ispisane i potpisane imenom sekretara Saveta, što ih iz pregovaračke poze pomera u zvanično stanovište Teherana.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči potvrdio je da su Teheran i Maskat vrlo blizu sporazuma o novoj plovnoj ruti kroz moreuz, ali je tu ruta odvojio od otvaranja: „ovo nije znak ponovnog otvaranja Ormuškog moreuza”, rekao je novinarima. Portparol Revolucionarne garde Husein Mohebi bio je izričitiji u saopštenju Garde:

Otvaranje Ormuškog moreuza ima svoj mehanizam i nema nikakve veze sa pregovorima Irana i Omana.

Time su na stolu dva odvojena koloseka. Tehnički, o ruti, vodi diplomatija u Maskatu. Politički, o samom otvaranju, drži Savet nacionalne bezbednosti u Teheranu.

Blokada u brojkama

Američka mornarica je 8. avgusta preusmerila 53 broda koji su pokušavali da uđu u iranske luke ili iz njih isplove. Sentkom je istovremeno propustio više od 30 brodova sa humanitarnim teretom, što je jedini kanal koji blokada ostavlja otvorenim.

Cena te blokade meri se i na strani Zaliva. Od početka rata napadnuto je 15 brodova emiratske kompanije Adnok, tri samo ove nedelje.

Zašto vrh američke vojske traži izlaz

Načelnik Združenog štaba general Den Kejn je, prema izvorima CNN-a, u zatvorenom krugu poručio da Vašingtonu treba izlaz iz rata, jer vazdušna moć sama ne može da ostvari ciljeve koje je postavio predsednik Donald Tramp. O tome je razgovarao sa potpredsednikom Džej Di Vensom, direktorom CIA Džonom Ratklifom i državnim sekretarom Markom Rubiom, a sa Trampom se sastao 3. avgusta.

Bela kuća se do subote u podne po istočnoameričkom vremenu nije zvanično oglasila povodom iranskog spiska. To ćutanje je informacija za sebe: zahtev za ratnom odštetom i povlačenjem snaga iz regiona nije nešto na šta američka administracija može da odgovori brzo, a svaki dan bez odgovora produžava blokadu.

Koliko to košta potrošača?

Prosečna cena benzina u Sjedinjenim Državama je 4,02 dolara, prema 3,16 dolara pre godinu dana. Rast od oko 27 odsto na najvećem tržištu goriva na svetu ne ostaje unutar američkih granica, jer se nafta i derivati kotiraju globalno, pa se poremećaj u Ormuzu prenosi na uvozne račune svake zemlje koja gorivo kupuje po međunarodnim cenama, Srbije uključujući.

Rat je počeo 28. februara 2026. zajedničkim američko izraelskim udarima. Privremeni prekid vatre potpisan je u junu, pa se raspao upravo oko dva pitanja koja se sada vraćaju: ko kontroliše moreuz i da li se prolaz naplaćuje.

Aragči kaže da su pregovori sa Omanom pri kraju. Zolgadrov spisak nema ni datum ni sagovornika u Vašingtonu koji je spreman da ga potpiše.