SAD ruše mostove i prugu u Iranu, Teheran uzvraća na Jordan
Šesta uzastopna noć američkih udara po Iranu prvi put pogađa civilnu infrastrukturu na putu ka Ormuskom moreuzu, a Teheran tvrdi da je raketama odgovorio na bazu u Jordanu.
- Šeste uzastopne noći američkih udara po Iranu meta su prvi put i civilni objekti: mostovi Kahurestan i Garive na putu Bandar Abas, Širaz i železnički čvor.
- Prema iranskoj agenciji IRNA i lokalnim vlastima u Khamiru, poginulo je najmanje dvoje, a ranjeno četvoro ljudi.
- Udari su prijavljeni i kod vojne baze u provinciji Bušer, gde radi jedina iranska civilna nuklearka.
- Teheran tvrdi da je Revolucionarna garda uzvratila balističkim raketama na američku vazduhoplovnu bazu al-Azrak u Jordanu.
Rat koji se vodi hiljadama kilometara od Beograda ovog puta dodiruje tačku od koje zavisi cena goriva na srpskim pumpama: Ormuski moreuz, uski morski koridor kroz koji prolazi petina svetske nafte. Šeste uzastopne noći američkih udara po Iranu, u noći na 17. jul, Vašington je prvi put gađao civilnu infrastrukturu u zaleđu tog moreuza, a Teheran je najavio odgovor koji preti da rat prelije i na susedne države Zaliva.
Prema iranskim državnim medijima, američki udari pogodili su mostove Kahurestan i Garive na magistrali koja povezuje luku Bandar Abas sa Širazom, kao i železnički čvor u blizini. U gradu Bandar Abasu oštećen je i komunikacioni toranj, dok je udar na aerodrom prijavljen u oblasti Iranšahra, odnosno Semnana. Iranska agencija IRNA i lokalne vlasti u mestu Khamir saopštile su da je poginulo najmanje dvoje ljudi, a da su četiri osobe povređene, među njima i u stambenom kvartu blizu železnice.
Zašto je meta sada civilna infrastruktura?
Dosadašnjih pet noći američko bombardovanje bilo je usmereno na vojne ciljeve: komandne centre, sisteme protivvazdušne odbrane, lansere raketa i dronova, obalske osmatračnice. Prelazak na mostove, prugu i saobraćajne čvorove predstavlja nov, oštriji zaokret. Time se ne gađa samo iranska vojna mašina, već sposobnost zemlje da snabdeva i pomera ljude i robu ka najosetljivijem delu svoje obale.
Zabrinutost dodatno pojačava to što su udari prijavljeni i u blizini vojne baze u provinciji Bušer, na jugu zemlje, gde se nalazi jedina iranska civilna nuklearna elektrana. Iran, sa svoje strane, tvrdi da je jedan od udara pao u blizini dečje bolnice za lečenje raka, čime je Teheran pokušao da eskalaciju predstavi kao napad na civile i sabere međunarodnu osudu.
Odgovor koji izlazi iz iranskih granica
Teheran nije uzvratio samo retorikom. Iranska Revolucionarna garda saopštila je da je balističkim raketama gađala američku vazduhoplovnu bazu al-Azrak u Jordanu. Iranski izvori govore o dva talasa i oko deset raketa, ali te brojke još nisu nezavisno potvrđene. Iranska vojska tvrdi i da je izvela napade dronovima na američke objekte u Kuvajtu i Bahreinu, čime bi se, ako se potvrdi, sukob prvi put prelio na teritorije trećih zemalja u Zalivu.
Za evropsku perspektivu, uključujući Srbiju, opasnost nije apstraktna. Svaki incident na Ormuskom moreuzu odmah se preslikava na svetsku cenu nafte, a poremećaj u snabdevanju Zaliva podiže troškove energije od Berlina do Beograda. Diplomatski kanali za sada ćute, dok se prva reakcija Visoke predstavnice EU i Saveta bezbednosti tek očekuje.
Ono što je do juče bio rat vojnih baza, danas je rat mostova, pruga i luka, sa raketama koje padaju izvan iranskih granica. Da li će udar na civilnu infrastrukturu i blizina nuklearke naterati velike sile da povuku ručnu, ili je ovo tek uvod u širi sukob u Zalivu?
