Dronovi zapalili rafineriju u Jaroslavlju i luku u Rostovu

Za Beograd, koji već mesecima prati sudbinu Naftne industrije Srbije pod američkim sankcijama, svaki udar na rusku energetsku infrastrukturu ima dvostruko značenje: on pomera globalnu cenu barela i dodatno zateže sankcioni režim u čijoj se senci odvija i srpska rafinerijska priča. Ukrajinski generalštab potvrdio je da je gađana rafinerija Janos u Jaroslavlju, jedno od većih postrojenja u evropskom delu Rusije, gde je posle udara izbio veliki požar.

Napad na Jaroslavlj nije izolovan potez, nego deo šire kampanje dubokih udara kojima Kijev sistematski cilja mesta na kojima nastaje ruski novac: rafinerije, naftne terminale i tankere. Janos, zvanično Slavnjeft-Janos, već se ranije nalazio na meti ukrajinskih napada, pa novi udar potvrđuje da Kijev tu tačku smatra vrednom ponavljanja.

Udari duboko u ruskoj pozadini

Ista noć donela je seriju pogodaka daleko od linije fronta. Prema ukrajinskim navodima, pogođena su dva tankera, među njima i gasni brod, kao i jedan remorker u Crnom i Azovskom moru. Na jugu Rusije gađani su naftni terminal u luci Taganrog i skladište nafte u Azovu, u Rostovskoj oblasti, odakle su meštani snimali gust crni dim koji se danima diže nad okolnim poljima.

Logika ovakvih operacija je jasna: udaljena rafinerija ili terminal teže se brane od jeftinih dronova nego linija fronta, a svaki oštećeni kapacitet znači manje goriva na domaćem tržištu i manje deviza u državnoj kasi. Moskva o šteti govori štedljivo, obično svodeći incidente na oborene letelice i lokalne požare, dok Kijev uspeh meri brojem pogona koje je uspeo da izbaci iz rada makar privremeno.

Koliko još Moskva može da izdrži pritisak na rafinerije?

Odgovor se već nazire u brojkama. Prema procenama koje prate rusku preradu, zemlja je do sredine jula izgubila oko petine kapaciteta za preradu nafte i spustila se na najniži nivo u poslednje 21 godine. To nije sitna smetnja u radu, nego strukturni pritisak koji se preliva na cene goriva unutar Rusije i na obim izvoza, dva pokazatelja koja Kremlj prati pažljivije nego bilo koju vest sa fronta.

Za evropsku perspektivu, uključujući i srpsku, poruka je nedvosmislena: rat se sve manje vodi samo na liniji razgraničenja, a sve više na naftovodima, u lukama i na otvorenom moru, tamo gde se prelama sposobnost Rusije da finansira sopstvenu ratnu mašineriju. Ukrajina računa da će, ako dovoljno dugo obara prihode od nafte, primorati Moskvu na računicu koju do sada nije želela da prizna.

Pitanje koje ostaje otvoreno nije da li će udari na rafinerije prestati, nego koliko dugo ruski energetski sistem može da apsorbuje gubitke pre nego što se posledice osete i na pumpama izvan Rusije. Kako vi mislite da će produženi udari na rusku naftnu infrastrukturu uticati na cene goriva u našem regionu?