Brod kod Odese: 10 mrtvih, Ukrajina uzvratila dronovima

Ruska raketa koja je pogodila teretni brod s kukuruzom u blizini Odese, i ukrajinski roj od više od 400 dronova koji je iste noći uzvratio udarac moskovskoj oblasti, iz Beograda se ne čitaju samo kao još jedan dan rata. Reč je o direktnom udaru na crnomorski žitni koridor od kog zavise cene hrane u celom regionu, pa i u Srbiji. Kijev i Moskva istovremeno su podigli ulog, a evropske kancelarije prate da li se prelaze nove crvene linije.

Prema dostupnim podacima, raketa je pogodila brod pod zastavom Gvineje Bisao, natovaren kukuruzom, u neposrednoj blizini Odese. Poginulo je najmanje deset članova posade, državljana Indije i Sirije, dok je osam mornara spaseno. Moskva tvrdi da je gađala rezervoare goriva u luci Odesa, a ne sam brod. Ipak, bilans je težak: samo u julu je u Odeskoj oblasti poginulo ukupno 28 ljudi, što ovaj mesec svrstava među najkrvavije na jugu Ukrajine.

Šta udar na žitni koridor znači za region

Odesa je čvor preko kojeg ukrajinsko žito izlazi na svetsko tržište, a svaki udar na njenu infrastrukturu podiže premiju rizika na berzama i, sa odloženim dejstvom, na pekarske police od Kijeva do Beograda. Uništeno skladište žita, sa prosutim kukuruzom pod urušenom konstrukcijom, nije samo ratna šteta: to je poremećaj u lancu snabdevanja koji pogađa uvoznike i potrošače daleko od fronta. Srbija, koja pažljivo balansira između Moskve i Brisela, ovakve epizode prati i kao bezbednosno i kao ekonomsko pitanje.

Kijev je uzvratio simetrično po ambiciji, ako ne i po meti. Između 20.30 i 5.00 časova Ukrajina je na moskovsku oblast lansirala više od 400 dronova, u jednom od najmasovnijih napada na region prestonice do sada. Gradonačelnik Moskve tvrdi da je 85 letelica oboreno na prilazu gradu. Guverner moskovske oblasti Andrej Vorobjov saopštio je da su snage protivvazdušne odbrane i elektronskog ratovanja odbile napad dronovima, uz najveće posledice u Podoljsku, Domodedovu i Odincovu.

Da li Moskva i Kijev prelaze nove crvene linije?

Pogodjeni su logistički objekti i naftni depo više od 400 kilometara od ukrajinske granice, čime je Kijev pokazao domet koji ranije nije demonstrirao tako otvoreno. Povređeno je najmanje deset ljudi, među njima dete i tri kineska državljanina, što napadu daje i neugodnu diplomatsku dimenziju, imajući u vidu koliko Peking insistira na zaštiti svojih građana u trećim zemljama.

Za evropsku diplomatiju, ovakva razmena udara nosi dvostruku poruku. Prvo, front se više ne meri samo linijom razgraničenja, nego dometom dronova i raketa duboko u zaleđu obe strane. Drugo, trgovačka i civilna infrastruktura, brodovi, skladišta žita i naftni depoi, sve češće postaje meta, što otvara pitanje gde su granice dopuštenog. Za jugoistočnu Evropu, uključujući Srbiju, poruka je konkretna: stabilnost crnomorskog koridora nije apstrakcija, nego činilac koji se oseti u ceni hleba i goriva.

Ako ni luke sa hranom ni predgrađa prestonica više nisu van dometa, koliko je prostora ostalo pre nego što se rat prelije izvan sadašnjih okvira?