Zelenski u UN: Putin „nulti pacijent”, Srbija van 51 države

Kada je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u sredu uveče, 23. septembra, sa govornice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u Njujorku nazvao Vladimira Putina „nultim pacijentom” rata, u istoj zgradi je već kružila zajednička izjava 51 države koja od Rusije traži trenutno i bezuslovno primirje. Među potpisnicama su, pored Evropske unije, i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Severna Makedonija, Albanija i Mađarska, dakle skoro čitavo susedstvo Srbije. Srbija se na spisku ne nalazi, isto kao ni Sjedinjene Američke Države.

Govor u Generalnoj skupštini

Zelenski je govorio na engleskom jeziku oko 25 minuta, prema prepisu koji je objavila nezavisna redakcija Meduza. Naveo je da je ruska vojska od januara do avgusta ove godine, za osam meseci, imala 248.964 poginulih i teško ranjenih vojnika, a da je za isto vreme zauzela nešto više od 1.000 kvadratnih kilometara ukrajinske teritorije, čiji je znatan deo, kako je rekao, Kijev već oslobodio. Po njegovom računu, to je 248 izgubljenih ruskih života za svaki osvojeni kvadratni kilometar, dok Rusija, podsetio je, već raspolaže sa 17 miliona kvadratnih kilometara sopstvene teritorije.

„Putin je nulti pacijent. Mora biti zaustavljen”, rekao je Zelenski sa govornice Generalne skupštine, dodajući da se ideja rata iz Kremlja širi dalje i da donosi samo bol, nestabilnost i nove krize.

Ukrajinski predsednik je naveo i da mu je Putin nedavno, preko predstavnika američkog predsednika, ponovo obećao da će zauzeti ostatak Donjecke oblasti, ocenivši da je to „verovatno 17. ili 18. put za pet godina” da čuje isto obećanje. Rekao je i da Ukrajina trenutno drži ratne zarobljenike iz 47 zemalja koji su se borili na strani Rusije, a da je nedavno dvojicu zarobljenih severnokorejskih vojnika predala Južnoj Koreji, prenela je američka agencija UPI. Pozvao je saveznike da prihodi Rusije od energenata ostanu meta pritiska, i upozorio na rizik da odluke na bojištu sve više donosi veštačka inteligencija.

„Ovaj besmisleni rat bez kraja protiv Ukrajine mora biti okončan. Ne znam nijednog svetskog lidera koji bi rekao drugačije”, poručio je Zelenski, dodajući da su „koraci ka smirivanju važni i potrebni pre zime”.

Ko je potpisao izjavu o primirju?

Zajedničku izjavu 51 članice UN u Njujorku pročitala je Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas, uz ukrajinskog ministra spoljnih poslova Andrija Sibihu i francuskog ministra Žan-Noela Baroa.

„Rusija pokušava da uguši izvoz ukrajinskog žita i time ugrožava svetsku bezbednost hrane”, rekla je Kalas, dodajući da 51 država podržava dogovor o slobodnoj plovidbi Crnim morem.

Izjava traži da Rusija prihvati potpuno, trenutno i bezuslovno primirje, vrati deportovane ukrajinske civile i decu, razmeni sve ratne zarobljenike i omogući slobodnu plovidbu Crnim morem radi izvoza žita. „Ukrajina je pristala na potpuno, trenutno i bezuslovno primirje, pozivamo Rusiju da konačno uradi isto”, stoji u samoj izjavi 51 države. Kalas je poručila i da su ukrajinska i evropska pozicija iste.

„Ukrajina želi mir. Mi želimo mir. Rusija mora da zaustavi agresiju, prihvati primirje i ozbiljno uđe u pregovore”, rekla je Kalas.

Za Beograd je diplomatski deo poruke jednako važan koliko i vojni. Među 51 potpisnicom su, pored Evropske unije u celini, i pomenuto susedstvo Srbije, uz Izrael, Japan, Južnu Koreju i Veliku Britaniju. Sjedinjene Američke Države i Srbija se na spisku ne nalaze, iako je Vašington u istim danima, preko sopstvenog predsednika, aktivno učestvovao u diplomatiji oko Ukrajine.

Šta sledi

Zelenski se u Njujorku ranije te iste nedelje sastao i sa američkim predsednikom Donaldom Trampom, gde je, kako smo pisali, dogovoren nastavak saradnje oko odbrane od dronova. Prema pisanju agencije UPI, Tramp je Putina već pozvao na samit G20, zakazan za decembar u Majamiju, što bi, ako se ostvari, bio prvi susret dvojice predsednika otkako traje rat u Ukrajini.