Napad na rafineriju Ilski, u Zaporožju poginule dve žene
Ukrajinski dronovi pogodili rafineriju Ilski u Krasnodarskom kraju, obustavljen rad. Ruski napadi ubili četvoro u Ukrajini, dve žene poginule u Zaporožju.
Ukrajinski dronovi su u noći na 26. septembar pogodili rafineriju Ilski u ruskom Krasnodarskom kraju, izazvavši požar i obustavu rada jednog od najvećih postrojenja za preradu nafte na jugu Rusije. Iste noći su ruski napadi na Ukrajinu ubili četvoro ljudi, među njima i dve žene u Zaporožju. Za Srbiju ovo nije samo vest sa fronta udaljenog hiljadama kilometara: Naftna industrija Srbije, u većinskom vlasništvu ruskog Gasprom njefta, oslanja se na snabdevanje iz ruske prerađivačke mreže, pa svaki noviji udar na tu mrežu unosi dodatnu neizvesnost na tržište od kog ta zavisnost potiče.
Zašto je baš Ilski meta
Napad na rafineriju izvele su, prema saopštenju ukrajinskih Snaga bespilotnih sistema, jedinice 1. samostalnog centra Snaga bespilotnih sistema i 414. brigade bespilotnih sistema, poznatije kao “Mađarove ptice”, dronovima tipa FP-1, sa razdaljine od oko 400 kilometara od mesta lansiranja. Ukrajinska kompanija Fire Point navodi da su oštećene tri glavne jedinice za preradu nafte i skladište rezervoara, zbog čega je rafinerija obustavila rad. Postrojenje, jedno od najvećih na ruskoj obali Crnog mora, proizvodi blizu 6,6 miliona tona goriva godišnje i, prema ukrajinskim podacima, gađano je najmanje 16 puta od početka ruske invazije. Kijev tu strategiju ne krije: cilj je da se poremeti snabdevanje ruske vojske gorivom i smanje prihodi kojima Moskva finansira rat.
Gubernator Krasnodarskog kraja Venijamin Kondratjev potvrdio je žrtve napada i požare u dva preduzeća u Severskom okrugu, ne navodeći dalje detalje. Izvori se ovde razilaze: agencija AP javlja da je napad ubio tri osobe i ranio dvoje, dok portal Kyiv Independent prenosi samo da je Kondratjev govorio o žrtvama i jednoj teško povređenoj osobi, bez tačnog broja poginulih.
Ruski udari su te iste noći pogodili i Ukrajinu na više strana. Dve žene u Zaporožju poginule su zatrpane ruševinama sopstvene kuće, pogođeni su i centralna pijaca i stambeni delovi grada, saopštila je regionalna vojna uprava. To je grad pod ukrajinskom kontrolom i ne treba ga mešati sa delom Zaporoške oblasti koji drži Rusija, gde je, prema tvrdnjama moskovski postavljenog zvaničnika Jevgenija Balickog, u ukrajinskim napadima poginulo troje ljudi. U Sumiju su ruski udari ubili dvoje ljudi, dok je u Kijevskoj oblasti povređeno dvoje, a u samom Kijevu, prema navodima AP-a, četvoro. Kyiv Independent navodi najmanje petoro povređenih u prestonici. Rusija je tokom noći lansirala 173 drona tipa Šahed, od čega 50 na mlazni pogon, a ruski napadi su, prema Moskvi, oštetili i centar podataka koji opslužuje mobilni internet i Starlink u Kijevu, zbog čega je nekoliko ukrajinskih medija privremeno prekinulo rad.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski javio se u subotu ujutru objavom u kojoj je nabrojao napade na stambene zgrade u Kijevu, Zaporožju i oblastima Odesa, Sumi i Harkov:
“Bitno je da naši partneri ne zaborave: Rusija svakodnevno eskalira. Ako su Rusi odlučili da svoje udare učine još brutalnijim, svet mora da odgovori snažnijim merama, kako se rat ne bi dalje širio.”
Zelenski je istog dana, boraveći u Njujorku povodom zasedanja Generalne skupštine UN, apelovao na svet da Rusiju liši prihoda kroz sankcije i trgovinska ograničenja.
Američki predsednik Donald Tramp je u subotu komentarisao svoj utorkašnji sastanak sa Zelenskim, poručivši da se nada da će se ukrajinski lider “dogovoriti” sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom:
“Znate šta hoću da uradi? Da sklopi dogovor. Hoću da se on dogovori sa Putinom, i hoću da se Putin dogovori sa njim.”
Tramp je dodao da se nada da će do dogovora doći “možda pre teške zime”, iako je tokom kampanje za reizbor 2024. godine tvrdio da bi rat mogao okončati gotovo odmah. Do proboja u pregovorima, uprkos godinama diplomatskih napora, još uvek nije došlo.
Za Srbiju je posebno osetljiva upravo ekonomska strana ovog sukoba. Dok Ukrajina sistematski gađa rusku rafinerijsku mrežu, cena i dostupnost naftnih derivata na evropskom tržištu ostaju direktno povezani sa snabdevanjem domaće industrije, koja svoje poslovanje i dalje vodi u senci ruskog vlasništva. O sličnom obrascu noćnih napada na Kijev, sa pogotkom na pijacu Šajba, pisali smo ranije ove nedelje, a jučerašnji udari pokazuju da se intenzitet vazdušnog rata, umesto da opada, i dalje penje sa obe strane fronta, dok se datum eventualnog dogovora Zelenskog i Putina i dalje ne pominje.
