Ukrajina ima novog vojnog šefa, 21 poginuo u razmeni udara
General Mihajlo Drapatij preuzeo je komandu ukrajinske vojske i najavio pojačane operacije odmazde, dok je u novoj razmeni udara sa Rusijom poginula najmanje 21 osoba, među njima i dete u Černigovu.
- General-major Mihajlo Drapatij imenovan je za novog šefa ukrajinske vojske i obećao pojačane operacije odmazde.
- U novoj razmeni udara sa Rusijom poginula je najmanje 21 osoba u obe zemlje.
- Među žrtvama je i dete u Černigovu, gde su gađani odbrambena industrija i skladišta.
- Ukrajinski dronovi pogodili su ruski Belgorod, a snimci udara objavljeni su na mrežama.
Za Srbiju, koja i posle više od tri godine rata održava zvaničnu neutralnost i istovremeno balansira između evropske perspektive i energetske zavisnosti od Moskve, svaka promena na vrhu ukrajinske vojne komande nosi konkretnu poruku. Kijev je imenovao general-majora Mihajla Drapatija za novog šefa vojske, a on je odmah najavio da će promeniti tok rata pojačanim operacijama odmazde. Poruka o eskalaciji stiže u trenutku kada nova razmena udara sa Rusijom odnosi najmanje 21 život u obe zemlje, među njima i jednog deteta.
Drapatij, oficir sa iskustvom sa najtežih deonica fronta, preuzima komandu s jasnom porukom da era defanzivnog zadržavanja linija dolazi do kraja. U svom prvom obraćanju najavio je da će ukrajinske snage odgovarati dublje i češće, prenoseći rat na rusku teritoriju umesto da samo trpe udare. Za posmatrače u zapadnim kancelarijama, to je signal da Kijev računa na produžen sukob visokog intenziteta, a ne na skoro primirje.
Šta smena komandanta znači za tok rata?
Promena na čelu vojske retko je samo personalna. Ona obično prati odluku političkog vrha da promeni tempo i prioritete. Drapatijeva najava pojačane odmazde poklapa se sa serijom ukrajinskih udara dronovima duboko u ruskoj pozadini, uključujući Belgorod, gde su snimci pogodaka brzo osvanuli na društvenim mrežama. Kijev očigledno želi da pokaže sopstvenom stanovništvu i saveznicima da ima kapacitet za ofanzivne poteze, a ne samo za odbranu gradova.
Ruska strana je uzvratila talasom udara na ukrajinske gradove. U Černigovu, na severu zemlje, gađani su odbrambena industrija i skladišta, a među poginulima je i dete. Bilans od najmanje 21 mrtvog u obe zemlje pokazuje da nova faza rata neće štedeti civilnu infrastrukturu ni na jednoj strani. Svaki novi udar dronom, bilo na Belgorod bilo na Černigov, dodatno smanjuje prostor za diplomatski kanal koji Brisel već mesecima pokušava da otvori.
Za evropske institucije, eskalatorna retorika iz Kijeva je dvosekli mač. Sa jedne strane, ona potvrđuje odlučnost ukrajinske vojske da ne pristane na zamrznuti sukob pod ruskim uslovima. Sa druge, ona povećava pritisak na članice Unije da isporuče više protivvazdušne odbrane i municije, upravo u trenutku kada su budžeti napregnuti, a jedinstvo oko daljeg naoružavanja sve krhkije.
Zašto je ovo važno za Beograd i region
Srbija ratni razvoj ne prati kao daleku vest. Cene energenata, tokovi izbeglica i pritisak na usklađivanje spoljne politike sa Briselom direktno zavise od toga da li rat ide ka smirivanju ili ka novoj eskalaciji. Imenovanje komandanta koji otvoreno govori o pojačanoj odmazdi pomera vagu ka drugom scenariju, što regionu donosi produženu neizvesnost.
Beograd ostaje u poziciji da svaki zaokret na frontu meri kroz sopstvenu ekonomsku i diplomatsku računicu, bez luksuza da bilo koju stranu ignoriše. Dok se linija fronta pomera, a dronovi lete i na istok i na zapad, pitanje koje se nameće je jednostavno: da li nova ukrajinska komanda vodi ka prelomu na terenu ili samo ka još težoj zimi za civile sa obe strane granice?
