Moskva pod rojem dronova: stali aerodromi, gori skladište

Beograd je jedna od retkih evropskih prestonica koja i dalje održava direktnu avio-liniju prema Moskvi, pa se posledice noćašnjeg napada dronovima ne mere samo u Moskovskoj oblasti. Moskva i njena okolina našle su se u noći između ponedeljka i utorka, 28. jula 2026, pod jednim od najvećih talasa bespilotnih letelica od početka rata, a ruski zvaničnici saopštili su da je ka moskovskom pravcu poletelo više od 390 dronova.

Napad je, prema ruskim navodima, trajao gotovo deset sati, od pola devet uveče do pola sedam ujutru po moskovskom vremenu. Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin naveo je da je nad prilazima gradu oboreno 81 bespilotna letelica, dok je Ministarstvo odbrane Rusije govorilo o 356 dronova oborenih nad više regiona tokom iste noći. Reč je o brojkama koje dolaze iz jednog izvora i koje nezavisno nisu potvrđene.

Vazdušni saobraćaj je stao. Privremena ograničenja uvedena su na tri aerodroma koja opslužuju prestonicu, Vnukovo, Domodedovo i Žukovski, a Domodedovo je ograničenja ukinuo oko šest sati ujutru. Za putnike je to značilo otkazane i pomerene letove, a za rusku vlast prizor koji se teško skriva: tabla sa otkazivanjima usred glavne letnje sezone.

Najviše štete prijavljeno je južno od Moskve. U Koledinu kod Podoljska buknuo je požar u logističkom kompleksu, u neposrednoj blizini velikog distributivnog centra Vajldberisa, najvećeg ruskog onlajn trgovca, a snimci sa lica mesta pokazuju visok stub crnog dima. U Čehovu je dron pogodio višespratnicu u Zemskoj ulici, oštećena je fasada i dva stana, ali povređenih nije bilo. Ukrajinska strana se o napadu nije oglasila, a svi podaci o šteti za sada dolaze od ruskih zvaničnika i monitoring kanala.

Šta udar na moskovsko nebo znači za razgovore u Vašingtonu?

Tajming nije slučajan. Istog utorka u Beloj kući zakazan je susret Volodimira Zelenskog i Donalda Trampa, prvi u nizu dva razgovora koje američki predsednik vodi tog dana, jer kasnije prima i izraelskog premijera Benjamina Netanjahua. Kijev u Vašington ulazi sa slikom rata koji više nije ograničen na liniju fronta, već dopire do aerodroma i skladišta na svega nekoliko desetina kilometara od Kremlja. To je pregovarački argument koji se ne izgovara naglas.

Ćutanje Kijeva deo je istog računa. Ukrajina po pravilu ne potvrđuje udare duboko u ruskoj pozadini, čime izbegava direktnu odgovornost pred partnerima koji finansiraju njenu odbranu, a istovremeno zadržava efekat pritiska. Diplomatski kanal ostaje otvoren, ali se otvara uz zvuk sirena nad Moskvom.

Zašto je ovo važno za Srbiju i region

Za Srbiju su posledice praktične pre nego simbolične. Beogradski aerodrom je jedna od retkih tačaka u Evropi sa direktnom vezom prema Moskvi, pa svaka obustava nad ruskom prestonicom znači lančane pomeraje u redu letenja. Uz to, svako zaoštravanje na liniji Moskva, Kijev, Vašington menja okvir u kojem Beograd vodi svoju politiku prema sankcionom režimu Evropske unije, a taj okvir se sužava sa svakim novim krugom mera.

Geopolitička realnost je jednostavna: rat koji je više od četiri godine bio daleka vest sada se meri otkazanim letovima i zatvorenim nebom, a odluke koje se donose u Vašingtonu tog utorka oblikovaće jesen i na frontu i u evropskim kancelarijama. Beograd te odluke ne donosi, ali njihove posledice oseća među prvima.

Da li napadi duboko u ruskoj pozadini približavaju kraj rata ili ga samo produžavaju? Recite nam šta mislite.