Zelenski posle nove noći dronova: za nedelju 1.400 letelica
Posle napada u noći između 26. i 27. juna ukrajinski predsednik objavljuje nedeljni bilans ruskih udara i traži jaču protivvazdušnu odbranu, dok Kijev pojačava udare po ruskim rafinerijama.
- U noći između 26. i 27. juna Rusija je na Ukrajinu poslala 129 dronova, od kojih je 113 oboreno ili ometeno.
- Zelenski navodi da je za nedelju dana udareno 15 ukrajinskih oblasti, uz oko 1.400 dronova, skoro 1.500 vođenih bombi i 19 raketa.
- Skoro svakodnevni udari pogađaju Herson, Zaporožje, Harkov i Sumi.
- Kijev pojačava duboke udare po ruskim rafinerijama i guši snabdevanje gorivom.
Za Beograd, koji se i dalje drži vojne neutralnosti i odbija da uvede sankcije Moskvi, svaki novi bilans iz Kijeva nije samo daleka ratna statistika, već podsetnik koliko je krhka ravnoteža na koju srpska spoljna politika računa kada govori o energetici, izbeglicama i pritisku Brisela da se Srbija jasnije svrsta. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski objavio je, posle još jedne noći obeležene rojevima dronova, nedeljni pregled ruskih udara koji pokazuje da intenzitet napada ne opada uprkos diplomatskim porukama o mogućem primirju.
Prema njegovom saopštenju, u noći između 26. i 27. juna ruske snage poslale su 129 dronova na ciljeve širom zemlje, a ukrajinska protivvazdušna odbrana je oborila ili elektronski ometela njih 113. Reč je o obrascu koji se ponavlja gotovo svake noći, sa istim posledicama po civilnu infrastrukturu i sa istim zaključkom Kijeva, da je sistematsko jačanje PVO i nastavak vojne pomoći Sjedinjenih Država uslov bez koga se ovakvi napadi ne mogu zaustaviti.
Šta tačno pokazuje nedeljni bilans
Zelenski je sabrao brojke za sedam dana i one ocrtavaju razmere kampanje. Rusija je, prema njegovim rečima, u tom periodu upotrebila oko 1.400 dronova, skoro 1.500 vođenih avio-bombi i 19 raketa različitog tipa, a meta je bilo čak 15 ukrajinskih oblasti. Pogranične i prifrontovske teritorije nose najveći teret, pa Herson, Zaporožje, Harkov i Sumi trpe udare skoro svakodnevno, što stanovništvo drži u stalnoj uzbuni i dodatno opterećuje sisteme rane najave.
Vođene avio-bombe, sve preciznije zahvaljujući planirajućim modulima, postale su posebno opterećenje za gradove blizu linije fronta, jer ih je teško presresti raspoloživim sredstvima. Upravo zato Kijev insistira na isporukama savremenih raketa za protivvazdušnu odbranu i na deljenju obaveštajnih podataka, podvlačeći da brojke same po sebi ne govore o ljudskim gubicima i o štetama na elektroenergetskoj mreži, koje se mere danima bez struje i vode u pojedinim opštinama.
Da li Kijev menja računicu napadima na rafinerije?
Paralelno sa odbranom svog neba, ukrajinska vojska pojačava duboke udare po ruskoj teritoriji, pre svega po rafinerijama i energetskim postrojenjima. Cilj je jasan, poremetiti lanac snabdevanja gorivom koji finansira i pokreće rusku ratnu mašineriju, a posledice se već osećaju kroz prekide u radu prerađivačkih kapaciteta i lokalne nestašice. Time se rat sve više prenosi i na rusku unutrašnjost, što menja percepciju sukoba kod ruskog stanovništva naviknutog da front posmatra kao nešto udaljeno.
Za evropske kancelarije ovaj razvoj otvara dvostruko pitanje. S jedne strane, slabljenje ruskog energetskog sektora ide u prilog logici sankcionog režima koji Brisel održava već godinama. S druge, svaki skok cena nafte i derivata oseti se i na tržištima Zapadnog Balkana, pa i u Srbiji, gde je snabdevanje preko jadranskog pravca i ruskog vlasništva u naftnoj industriji već godinama predmet osetljivih pregovora. Zelenski poručuje da je pritisak na izvore ruskog prihoda jedini jezik koji Kremlj razume, dok Moskva odgovara novim talasima dronova, pa se ratna aritmetika svodi na to ko će prvi iscrpeti protivnika.
Pitanje koje ostaje pred čitaocem jeste koliko dugo Evropa, i Srbija u njoj, mogu da balansiraju između energetske zavisnosti i političkog pritiska dok se nebo nad Ukrajinom svake noći puni dronovima. Kako vi vidite poziciju Beograda u ovom sve dubljem sukobu?
