Dronovi pogodili skladišta kod Moskve, osmoro poginulih
Masovni ukrajinski dronski napad pogodio je logistička skladišta i naftni depo u Moskovskoj i Tambovskoj oblasti, uz najmanje osam poginulih, u onome što se opisuje kao najkrvaviji udar na rusku pozadinu za tri godine.
- Najmanje osam ljudi poginulo je u seriji ukrajinskih dronskih napada na Moskovsku i Tambovsku oblast, u onome što se opisuje kao najkrvaviji udar na rusku pozadinu za tri godine.
- U Kotovsku je pogođeno logističko skladište Wildberrisa, gde je poginulo sedam radnika noćne smene, a 25 ih je ranjeno.
- U Elektrostalju je pogođeno drugo skladište istog trgovca, sa najmanje jednim mrtvim i 37 ranjenih, dok je u Noginsku planuo naftni depo.
- Guverner Tambovske oblasti naveo je da je oboreno 28 dronova; Kijev tvrdi da su mete bili logistički čvorovi za snabdevanje.
Za Beograd, koji već meseci vodi tananu politiku vojne neutralnosti dok istovremeno zavisi od ruske energetske infrastrukture, svaki nagli zaokret na frontu ima direktan odjek. Serija ukrajinskih dronskih napada koja je u petak popodne pogodila skladišta i naftni depo u neposrednom zaleđu Moskve pomera težište rata sa linije razdvajanja duboko u rusku unutrašnjost, tamo gde se odvija logistika i gde Srbija čita signale o tome kuda ide sankcioni režim prema Moskvi.
Prema navodima ruskih regionalnih vlasti i dopisnika sa terena, u napadima je poginulo najmanje osam ljudi, a desetine su ranjene. Dopisnik Al Džazire iz Moskve opisao je bilans kao najveći broj civilnih žrtava u jednom danu na ruskoj teritoriji za tri godine rata. Meta nisu bili vojni garnizoni, već skladišni i energetski objekti, što ovaj talas čini distinktivnim u odnosu na ranije udare usmerene na rafinerije i aerodrome.
Šta se tačno dogodilo u Kotovsku i Elektrostalju?
Najteže je pogođen Kotovsk u Tambovskoj oblasti, gde je dron pao na logističko skladište kompanije Wildberries, najvećeg ruskog onlajn trgovca. Poginulo je sedam radnika noćne smene, a još 25 osoba je povređeno. Guverner Tambovske oblasti Jevgenij Pervišov saopštio je da je protivvazdušna odbrana oborila 28 dronova iznad regiona i upozorio da bi, da odbrana nije reagovala, broj žrtava bio znatno veći.
Gotovo istovremeno, u Elektrostalju u Moskovskoj oblasti pogođeno je drugo skladište istog trgovca, gde je poginula najmanje jedna osoba, a 37 ih je ranjeno. U obližnjem Noginsku planuo je naftni depo, uz dvoje povređenih. Guverner Moskovske oblasti Andrej Vorobjov objavio je fotografije oštećenih objekata, među kojima je i devastirana zgrada u civilnom okruženju, što ilustruje koliko su mete bile blizu naseljenih zona.
Kijev je brzo izašao sa objašnjenjem izbora ciljeva. Predsednik Volodimir Zelenski naveo je da pogođena skladišta nisu bila obična komercijalna stovarišta, već značajni logistički objekti preko kojih su, kako tvrdi, u Rusiju stizale sankcijama zabranjene komponente za proizvodnju dronova i navigacione opreme. Time se otvara sporno pitanje dvojne namene: da li je civilna logistika istovremeno i vojna, i gde je granica legitimnog cilja.
Zašto ovaj napad menja ravnotežu
Pomeranje ukrajinskih udara ka logističkim čvorovima u dubini ruske teritorije nije samo taktička epizoda. Reč je o pokušaju da se pritisne ekonomska mašinerija koja održava proizvodnju oružja, a ne samo front. Za evropske kancelarije, koje pažljivo prate da li će ovakvi napadi ubrzati ili usporiti tražene pregovore, svaki dan sa visokim brojem žrtava komplikuje diplomatski kanal i podiže ulog.
Za Srbiju je poruka dvostruka. Prvo, energetska infrastruktura i lanci snabdevanja postaju eksplicitne mete, što regionu koji zavisi od uvoza nafte i gasa nameće pitanje sopstvene otpornosti. Drugo, svaki novi krvavi bilans dodatno učvršćuje podele unutar Evropske unije oko toga koliko daleko treba ići u naoružavanju Kijeva, a upravo ta ravnoteža određuje pritisak koji Brisel usmerava ka Beogradu.
Kremlj još nije objavio zvaničan odgovor niti najavio konkretnu odmazdu, ali obrazac dosadašnjeg rata sugeriše da uzvratni udari na ukrajinske gradove obično slede u roku od nekoliko dana. Da li će ovaj talas primorati strane da ubrzaju pregovore ili će samo produbiti spiralu odmazde, i šta to znači za energetsku sigurnost regiona u kojem se Srbija nalazi?
