Đurđev grad: prijava protiv dvojice iz Francuske

Policijska uprava Zvornik identifikovala je dvojicu državljana Francuske za koje se sumnja da su na zidinama tvrđave Đurđev grad ispisali grafite mržnje, a dežurni tužilac Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini naredio je da se protiv njih podnese izveštaj o počinjenom krivičnom delu. Slučaj je rasvetljen za manje od dvadeset četiri sata od prijave i prvi je poznat otkako je Narodna skupština Republike Srpske izmenila Krivični zakonik, pa je i isticanje obeležja takozvane Armije BiH stavljeno pod pretnju zatvora.

Šta je ispisano na zidinama tvrđave

Prijava je stigla policiji 28. jula oko 18.30 časova. Na kamenim zidinama utvrđenja, uz ratnu zastavu Republike Bosne i Hercegovine korišćenu od 1992. do 1998. godine, ispisano je:

• “Anti Srbi”
• “Horde zla”
• “ACAB”

Đurđev grad nije proizvoljno izabrana lokacija. Reč je o srednjovekovnoj tvrđavi koja ima status nacionalnog spomenika i o jednom od najvećih utvrđenja na teritoriji Republike Srpske, tački koja se u Zvorniku vidi odasvud.

Policija navodi da je reč o dvojici državljana Francuske sa inicijalima A.S. i M.S., rođenim u Zvorniku. Oni se terete za krivično delo javnog izazivanja i podsticanja nasilja i mržnje iz člana 359 Krivičnog zakonika Republike Srpske. Dok postupak ne bude okončan, krivica se ne utvrđuje.

Šta donose izmene Krivičnog zakonika od 9. jula?

Narodna skupština Republike Srpske usvojila je 9. jula po hitnom postupku izmene Krivičnog zakonika kojima je za javno isticanje simbola, zastava i obeležja koja veličaju takozvanu Armiju BiH propisana kazna zatvora do tri godine. Zakon je tada usvajan kao poruka, bez konkretnog povoda na terenu.

Zvornički slučaj je prvi poznat posle tih izmena, iako kvalifikacija koju je tužilaštvo saopštilo ide po članu 359, dakle po odredbi koja je u zakonu postojala i ranije. Kako će se dve odredbe odnositi jedna prema drugoj u praksi, pokazaće upravo predmeti ovog tipa.

Reakcija gradonačelnika

Gradonačelnik Zvornika Bojan Ivanović oglasio se 30. jula i pozvao građane da izbegavaju provokacije.

Incident sa grafitima na zvorničkoj tvrđavi podigao je tenzije u ovom gradu koje nisu potrebne.

Ivanovićev oprez ima svoju pozadinu. Zvornik je posle rata važio za jedan od primera povratka i suživota u Republici Srpskoj, grad koji se u regionalnim izveštajima navodio kao dokaz da povratak nije samo papir. Taj status se gradi godinama, a spor je i osetljiv na svaku sličnu epizodu, tim pre što su osumnjičeni ljudi koji su u Zvorniku rođeni, a u njemu više ne žive.

Predmet je sada kod Okružnog javnog tužilaštva u Bijeljini, koje odlučuje o daljem toku. Ako do optuženja dođe, biće to prvi test kako pravosuđe u Republici Srpskoj čita sopstvene julske izmene.