Zvornik pozvao 26 saradnika Memorijalnog centra Srebrenica

Policijska uprava Zvornik uputila je pozive na obavesni razgovor na najmanje 26 sadašnjih i bivših zaposlenih i saradnika Memorijalnog centra Srebrenica-Potočari, ustanove koja radi u opštini na Drini, na samoj granici sa Srbijom. Sama ustanova saopštila je da se postupak vodi u vezi sa Okružnim javnim tužilaštvom u Bijeljini i da je kao osnov poziva navedeno „prikupljanje obavještenja” o njihovom angažmanu u centru.

Pozivi su stigli neposredno posle 30. jula 2026, dana kada je centar javno predstavio svoj godišnji izveštaj o negiranju genocida. Direktor Emir Suljagić naveo je da je poziv dobilo više od polovine ljudi iz Srebrenice koji su u različitim periodima bili angažovani u radu ustanove.

U saopštenju objavljenom 31. jula 2026 Memorijalni centar je poručio:

„Obim, način provođenja i trenutak ove akcije ukazuju na ozbiljan oblik institucionalnog pritiska i zastrašivanja.”

Isti dokument imenuje i ko je na spisku: „Na udaru su branitelji ljudskih prava, istraživači, povratnici, svjedoci.” Ustanova tvrdi da je reč o do sada najobimnijoj akciji usmerenoj protiv osoba povezanih sa Memorijalnim centrom Srebrenica.

Zašto su pozivi stigli baš sada?

Vremenski redosled je ono što uprava stavlja u prvi plan. Izveštaj o negiranju genocida predstavljen je 30. jula, pozivi su počeli da stižu odmah zatim, a ni Policijska uprava Zvornik ni tužilaštvo u Bijeljini do objave ovog teksta nisu saopštili zbog čega se ljudi pozivaju niti da li se protiv nekoga vodi istraga.

Memorijalni centar podseća da se određuje kao javna ustanova Bosne i Hercegovine i da njegovo poslovanje podleže redovnoj finansijskoj kontroli. Uprava je izrazila i zabrinutost zbog mogućeg nezakonitog iznošenja ličnih podataka pozvanih.

Duraković traži ime onoga ko je doneo odluku

Potpredsednik Republike Srpske Ćamil Duraković javno je zatražio odgovor ko stoji iza postupka.

„Tražim jasan odgovor: ko je donio odluku da se protiv ovih ljudi pokrene ovakva istraga i s kojim ciljem?”

Duraković je nabrojao čime se pozvani ljudi bave:

• organizovanje komemoracija u Potočarima
• rad sa preživelim žrtvama
• pomoć povratnicima u Podrinje
• istraživanje činjenica o genocidu

„To su ljudi koji danas nose gotovo sve što postoji od građanskog aktivizma, borbe za ljudska prava i borbe za opstanak Bošnjaka na Drini”, naveo je potpredsednik entiteta. Za sam predmet je rekao: „Ovo nije običan policijski predmet. Ovo je poruka cijeloj zajednici.” Poruka nadležnima bila je kratka: „Nemojte se igrati s nama. Nemojte se igrati s ljudima koji su preživjeli genocid.”

Sukob nadležnosti koji se prati i u Beogradu

Policijska uprava Zvornik i Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini deo su pravosudnog i policijskog sistema Republike Srpske, dok se Memorijalni centar Srebrenica određuje kao ustanova Bosne i Hercegovine. Zbog toga slučaj ne ostaje lokalni policijski predmet, nego dodiruje liniju podele nadležnosti koja je u Bosni i Hercegovini sporna godinama.

Odluke koje se donose u Zvorniku i Bijeljini prate se i u Beogradu i u Sarajevu, tim pre što se odnose na ustanovu čiji godišnji izveštaj svake godine imenuje političare iz oba entiteta i iz susednih država.

Šta sledi za Memorijalni centar Srebrenica

Memorijalni kompleks u Potočarima otvoren je 20. septembra 2003. godine i od tada radi sa upravom, zaposlenima i saradnicima koji dolaze iz same Srebrenice. Prema tvrdnji uprave, spisak od 26 imena zato pokriva veći deo ljudi koji su u toj opštini prošli kroz rad ustanove.

Centar je najavio da će iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva radi zaštite svojih zaposlenika. Kada će pozvani izaći na razgovore i da li će tužilaštvo u Bijeljini objasniti osnov postupka, javno nije saopšteno.