Kongresmen Kiting: Dodik i braća Flin nagrađeni u BiH

Izveštaj koji je danas u Vašingtonu objavio kongresmen Bil Kiting, demokrata iz Masačusetsa, direktno se tiče Republike Srpske i njenog predsednika Milorada Dodika, čije je ime godinama nerazdvojno od odnosa Beograda sa Vašingtonom i Briselom. Dokument tvrdi da je Trampova administracija ukidanjem sankcija Dodiku i diplomatskom podrškom gasovodu povezanom sa bratom bivšeg savetnika za nacionalnu bezbednost Majkla Flina nagradila predsednikove saveznike, na račun institucija Bosne i Hercegovine i Dejtonskog mirovnog sporazuma.

Izveštaj, naslovljen „Pay for Play in the Balkans”, objavljen je uoči utorkovog saslušanja Odbora za spoljne poslove Predstavničkog doma o Zapadnom Balkanu, na kome će svedočiti zamenik pomoćnika državnog sekretara za Evropu i Evroaziju Danijel Loton. Kiting je najviše rangirani demokrata u Pododboru za Evropu tog odbora, a dokument su potpisali i svi ostali demokrate iz pododbora, kao i vodeći demokrata celog matičnog odbora. Prema pisanju američkog sajta Semafor, kome je izveštaj prosleđen prvom, demokrate ga predstavljaju i kao osnovu za budući nadzor nad politikom prema Zapadnom Balkanu, ukoliko na novembarskim kongresnim izborima osvoje većinu u Predstavničkom domu.

Zašto je Dodiku ukinuta sankcija?

Centralni deo izveštaja odnosi se na odluku američkog Ministarstva finansija da u oktobru 2025. sa liste sankcionisanih osoba skine Dodika, njegovu decu i saradnike. Sankcije su prvi put uvedene 2017, a Bajdenova administracija ih je između 2022. i 2025. proširivala zbog, kako je tada navedeno, destabilizujućih i koruptivnih aktivnosti. Kiting u izveštaju ocenjuje da posledice te odluke idu mnogo dalje od samog Dodika:

Politika Trampove administracije prema Bosni i Hercegovini potkopava 30 godina dvostranačke američke strategije, ugrožava regionalnu stabilnost, obogaćuje predsednikove prijatelje i saveznike, osnažuje Rusiju i dovodi u rizik Dejtonski mirovni sporazum.

Stejt department je ukidanje sankcija ranije opravdavao time što je Narodna skupština Republike Srpske 18. oktobra povukla većinu antiustavnih i antidejtonskih zakona koje je prethodno usvojila, ocenjujući da je time otvoren put domaćim akterima da sami pronađu rešenja za budućnost svoje zemlje. Kiting, međutim, tvrdi da se Dodik posle ukidanja sankcija nije ponašao na način koji bi tu odluku opravdao. Podseća da je u februaru 2026, tokom posete Vašingtonu, ponovo govorio o nezavisnosti Republike Srpske, Dejtonski sporazum nazvao „nespasivim” i tadašnjeg visokog predstavnika Kristijana Šmita optužio da nema legitimitet u Bosni i Hercegovini, kao i da je tokom obraćanja u Moskvi izrazio podršku ruskoj politici. Zaključak izveštaja je da je ukidanjem sankcija Vašington izgubio jedinu polugu pritiska koju je imao nad Dodikom, dok je istovremeno nagradio njegove saradnike.

Prema podacima iz izveštaja, Republika Srpska je od januara 2025, odnosno od početka druge Trampove inauguracije, na angažovanje lobističkih kuća u Vašingtonu potrošila oko 8,9 miliona dolara, piše Klix pozivajući se na dokument. Semafor iznos ne precizira, ali navodi da je reč o najmanje 9 miliona dolara. Najveći pojedinačni primalac je kompanija RRB Strategies, povezana sa bivšim guvernerom Ilinoisa Rodom Blagojevičem, kojoj je prema izveštaju isplaćeno više od 700.000 dolara, dok je Majkl Flin od Vlade Republike Srpske mesečno primao 100.000 dolara za lobiranje. Flin je, dodaje Kiting, u martu 2026. od američke vlade dobio i 1,25 miliona dolara u okviru nagodbe u građanskom sporu, a Binalov PAC je 2023. isplatio 191.075,24 dolara za pravne konsultacije.

Gasovod za firmu Flinovog brata

Drugi, opsežniji deo izveštaja posvećen je gasovodu Južna interkonekcija u Bosni i Hercegovini. Kompaniju AAFS Infrastructure and Energy, koju izveštaj označava kao diplomatski podržanu za realizaciju projekta, osnovali su 24. novembra 2025. Džozef Flin, brat Majkla Flina, i Džesi Binal, Trampov saveznik i advokat. Prema Semaforu, to je bilo samo četiri dana pošto su predstavnici Ambasade SAD u Sarajevu sa zvaničnicima Federacije BiH razgovarali o mogućnosti da američka kompanija gradi i upravlja gasovodom. Do aprila 2026. AAFS je, navodi Kiting, direktno unet u zakonodavstvo Federacije BiH kao investitor, čime je dobio praktično ekskluzivnu poziciju za projekat čiju vrednost Klix procenjuje na 1,3 milijarde dolara, a Semafor na 1,16 milijardi.

Kiting posebno naglašava da AAFS, prema njegovim navodima, nema nikakvo prethodno iskustvo ni u energetskom sektoru ni u regionu, a da su američki zvaničnici u Sarajevu i Zagrebu ipak aktivno lobirali u njegovu korist tokom januara i februara 2026. U pismu državnom sekretaru Marku Rubiju iz aprila, kongresmen je upozorio:

Zabrinut sam što moguća dodela ovog ugovora neiskusnoj firmi smanjuje verovatnoću da gasovod bude pušten u rad.

Stejt department je najveći deo kritika odbacio, tvrdeći da SAD gasovod podržavaju gotovo deceniju i da su Federaciji BiH pružale samo tehničku pomoć i savete:

Odluke da se ponudi koncesija za Južnu interkonekciju i da se za vodećeg investitora izabere američka kompanija bile su suveren izbor zvaničnika Federacije BiH.

Američka diplomatija dodaje da je Parlament Federacije BiH izmene zakona o gasovodu usvojio velikom većinom, u Predstavničkom domu rezultatom 79 prema 2, a u Domu naroda 61 prema 3. Kiting na to odgovara da takvo objašnjenje uopšte ne pominje bliske veze Flina i Binala sa Trampovom administracijom. Suosnivač AAFS-a Džesi Binal je za Semafor rekao da je saradnja počela kada su se bosanski zvaničnici sami obratili firmi:

Potom smo stupili u kontakt sa službenicima Ambasade SAD, što je standardna i očekivana praksa za svaku američku kompaniju koja posluje u inostranstvu.

Šta ovo znači za region

Za Beograd i ostatak regiona najosetljiviji deo izveštaja tiče se pitanja državne imovine u Bosni i Hercegovini. Kiting upozorava da bi kombinacija ukinutih sankcija Dodiku, oslabljene Kancelarije visokog predstavnika i projekta Južne interkonekcije mogla stvoriti pritisak da se to sporno pitanje reši na način koji odgovara vlastima Republike Srpske, što bi, prema njegovoj oceni, dodatno oslabilo državne institucije Bosne i Hercegovine i otežalo njenu evropsku perspektivu, temu koja se neposredno odražava i na ostatak regiona, uključujući Srbiju kao kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Na kraju izveštaja Kiting traži da Trampova administracija ponovo uvede sankcije Dodiku, njegovoj porodici i saradnicima, a od Kongresa da iskoristi ovlašćenje za izdavanje subpoena kako bi se pribavila kompletna komunikacija zvaničnika administracije o ukidanju sankcija i o gasovodu. Predlaže i saslušanje Flina, Blagojeviča i drugih lobista angažovanih u ime Republike Srpske, kao i da Stejt department obustavi diplomatsko zagovaranje AAFS-a i zajedno sa institucijama Bosne i Hercegovine pronađe američku kompaniju sa stvarnim iskustvom u izgradnji i održavanju gasovoda. „Trampova administracija je izabrala predaju separatistima u Bosni i Hercegovini koji odbacuju Dejtonski sporazum i pritom obogatila svoje prijatelje”, zaključuje Kiting.

Kakav će odjek izveštaj imati zavisi najpre od utorkovog saslušanja, na kome će Stejt department braniti dosadašnju politiku pred istim tim pododborom.