Razoružanje Hamasa dogovoreno, udari na Gazu nastavljeni

Izraelski udari širom Gaze ubili su u subotu najmanje dvoje Palestinaca i ranili najmanje desetoro, svega nekoliko sati pošto je Hamas pristao na nacrt sporazuma o sopstvenom razoružanju. Razoružanje Hamasa je centralna tačka mape puta koju je Odbor za mir objavio dan ranije, 31. jula, i prvi test tog dokumenta stigao je pre nego što je bilo ko stavio potpis na njega.

O samom pristanku Hamasa pisali smo kada ga je saopštila Bela kuća, uz izraelsko odbijanje. Ono što je novo jeste da postoji pun tekst, sa rokovima u danima, imenima tela koja ga sprovode i sastavom snaga koje treba da ga čuvaju.

Šta tačno predviđa mapa puta?

Primena počinje 14 dana pošto sve strane formalno prihvate dokument. U istom roku mora biti napravljen popis oružja, i to ne samo lakog naoružanja: popis obuhvata teško naoružanje, pogone za proizvodnju, skladišta i mrežu tunela ispod Pojasa.

Ceo proces razoružanja procenjuje se na 200 do 350 dana i podeljen je u faze sa propisanim redosledom:

• prvo se predaje policijsko naoružanje, po dolasku palestinskog tehnokratskog komiteta
• zatim počinje predaja teškog naoružanja i rušenje tunelske mreže
• svaki od tih koraka vezan je za postepeno izraelsko povlačenje sa teritorije

Time je celo vreme trajanja dogovora, ako ga obe strane ispoštuju, gurnuto duboko u 2027. godinu.

Ko sprovodi dogovor

Odborom za mir doživotno predsedava Donald Tramp. Osnivački izvršni odbor od sedam članova vodi Toni Bler. Bezbednosni deo posla nose međunarodne stabilizacione snage od oko 5.000 ljudi, kojima komanduje američki general. Civilnu upravu preuzima Palestinski nacionalni komitet, tehnokratsko telo iz kog je Hamas izričito isključen.

Tramp je dogovor objavio na društvenoj mreži:

Danas je Odbor za mir postigao ISTORIJSKI sporazum o POTPUNOM RAZORUŽANJU Hamasa i svih drugih naoružanih grupa u Gazi.

Iz Hamasa je stigla znatno uslovnija formulacija. Pregovarač Gazi Hamad vezao je svaki korak za ponašanje druge strane:

Hamas neće sprovesti nijedan korak mirovnog sporazuma za Gazu ako izraelske okupacione snage ne ispune svoje obaveze.

Dve izjave opisuju isti dokument, a razlikuju se u tome šta se dešava prvo.

Zašto Izrael ćuti?

Izrael trenutno kontroliše oko 60 odsto teritorije Gaze i nije javno potvrdio da prihvata predlog. Neimenovani izraelski zvaničnik izjavio je novinarima da “neće biti izraelskog povlačenja pre nego što se ta grupa razoruža”, čime je redosled iz mape puta okrenut naopako u odnosu na ono što traži Hamas.

Unutar vlade otpor je otvoren. Ministar nacionalne bezbednosti Itamar Ben Gvir odbacio je sporazum i traži da se nastave ciljana ubistva pripadnika Hamasa. Premijer Benjamin Netanjahu izlazi na izbore u oktobru i suočava se sa protivljenjem dela sopstvenog kabineta, pa je njegova ćutnja postala predmet analize.

Nil Kvilijam iz Čatam hausa ocenio je da Netanjahuovo ćutanje mnogo govori i da je pred izraelskim premijerom ogromna odluka koju mora da donese. Analitičari uglavnom navode niska očekivanja i kada je reč o stvarnom razoružanju Hamasa i kada je reč o povlačenju izraelske vojske.

Brojke iza dogovora

Ovo nije prvi put da se u Gazi proglašava kraj borbi. Primirje posredovano iz Vašingtona stupilo je na snagu 10. oktobra 2025, a od tada su, prema Ministarstvu zdravlja u Gazi, izraelski napadi odneli najmanje 1.100 života. Od početka rata, 7. oktobra 2023, isto ministarstvo navodi više od 73.000 ubijenih Palestinaca.

Zbog te računice se rok od 14 dana ne čita kao formalnost. On uopšte ne počinje da teče dok dokument ne prihvate obe strane, a jedna od njih do subote uveče o tome nije rekla ništa. Subotnji udari su u međuvremenu prošli po istom obrascu po kojem je prošlo i primirje iz oktobra prošle godine.