Jerusalim odbio plan od 15 tačaka, Hamas ostao uz njega
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu saopštio je na sednici vlade da Izrael odbacuje plan od 15 tačaka Trampovog Odbora za mir, dok je Hamas istog dana poručio da ostaje uz isti dokument.
Ono što je izraelski premijer Benjamin Netanjahu izgovorio u nedelju, 9. avgusta, na sednici vlade, tiče se i Beograda više nego što na prvi pogled deluje: plan od 15 tačaka bio je jedini dokument oko koga su se do sada okupile Sjedinjene Države, Izrael i deo arapskih država, a njegovo odbacivanje vraća region u stanje u kome se rizik meri preko cene barela i preko toga koliko ozbiljno partneri shvataju garancije koje Vašington daje. Srbija u toj računici nema ni svoje trupe ni svoje mesto za stolom, ali ima uvoznu korpu koja reaguje na svaki poremećaj na Bliskom istoku.
Netanjahu je govorio kratko i bez ograde.
Izrael odbacuje dokument od 15 tačaka koji je objavio Odbor za mir.
Odmah zatim je precizirao šta to znači za trupe na terenu.
Izraelska vojska neće izvršiti nikakvo povlačenje dok Hamas ne bude istinski razoružan i nastaviće da suzbija pretnje našim snagama i našim građanima.
Premijer je uslovio svako povlačenje stvarnim, a ne, kako je rekao, izmišljenim razoružanjem, što u izraelskom čitanju obuhvata i lako naoružanje, ne samo artiljeriju i rakete. Na istoj sednici je dodao i rečenicu koja se ne odnosi na primirje nego na sve što dolazi posle njega.
Dok sam ja premijer, palestinska država neće nastati.
Šta predviđa plan od 15 tačaka
Dokument je izradio Odbor za mir, telo koje je formirao Donald Tramp i koje okuplja oko 40 zemalja, među njima Izrael i nekoliko arapskih država, ali bez ijednog palestinskog predstavnika. Tramp je 30. jula najavio dogovor kao potpuno razoružanje Hamasa i svih drugih naoružanih grupa u Gazi.
Prva faza plana ne dira sve odjednom. Ona se odnosi na:
- teško naoružanje Hamasa
- pogone za proizvodnju oružja
- skladišta municije
- mrežu tunela ispod Pojasa
Tek posle toga bi upravu nad svakodnevnim životom u Gazi preuzeo tehnokratski palestinski komitet, pod nadzorom istog Odbora za mir. Glavni izaslanik tog tela, Nikolaj Mladenov, izjavio je da bi se Izrael povukao iz Gaze ako razoružanje bude verifikovano, čime je verifikacija, a ne samo obećanje, postala tačka na kojoj se ceo aranžman lomi.
O američkoj strani Netanjahu je rekao da razgovori traju.
Imaju ideje, neke su prihvatljive, a neke nisu prihvatljive.
Zašto je rascep sada između Vašingtona i Jerusalima
Hamas je istog dana, saopštenjem na Telegramu, potvrdio da ostaje posvećen punoj primeni plana i pozvao posrednike i zemlje garante da preuzmu odgovornost i spreče kršenja koja bi mogla da obore proces.
Prioritet u ovoj fazi mora biti da se obezbedi primena svih faza i obaveza sporazuma.
Time je nastala situacija kakvu diplomatski kanali u Briselu i Vašingtonu nisu planirali: linija podele više ne ide između Izraela i Hamasa, nego između Izraela i sopstvenog najvažnijeg saveznika. Odbor za mir je ustanovljen u februaru 2026. sa Trampom na čelu, a njegova moć da bilo šta sprovede bez izraelske saglasnosti je ograničena, jer nema ni snage na terenu ni mehanizam prinude prema Jerusalimu.
Hronologija objašnjava koliko je taj aranžman krhak. Primirje je stupilo na snagu sredinom oktobra 2025. Od tada je u Gazi ubijeno 1.258 ljudi, a 4.139 je ranjeno, uz više od 800 tela izvučenih iz ruševina, prema podacima tamošnjeg ministarstva zdravlja. Ukupan broj poginulih od oktobra 2023. iznosi 73.386, a ranjenih 174.250. Napadi se nastavljaju gotovo svakodnevno, pa je u nedelju jedno dete ranjeno u vatri izraelske vojske u kvartu Al Nadžar u Kan Junisu.
Postoji i unutrašnji kalendar koji se retko pominje u saopštenjima. Izrael izlazi na opšte izbore za manje od tri meseca, a Netanjahuova stranka u kampanji računa na glasove doseljenika sa Zapadne obale. Rečenica o palestinskoj državi izgovorena na sednici vlade ima adresu i u Vašingtonu i na biračkim spiskovima.
Za Srbiju je merljiva posledica u ceni energenata. Brent za oktobarsku isporuku porastao je u nedelju za 1,09 odsto, na 84,46 dolara po barelu, a američki WTI za septembar za 0,84 odsto, na 78,84 dolara, pri čemu je neposredan povod bio iranski uslov za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, a ne Gaza. Dva žarišta se, međutim, kotiraju zajedno, i svaki propali okvir na jednom od njih ostaje u ceni koju plaća i onaj ko je od tog regiona udaljen dve i po hiljade kilometara.
Sledeći datum u kalendaru Odbora za mir nije objavljen.
