Podgorica: izmene zakona o ANB prošle na istek roka

Skupština Crne Gore usvojila je 31. jula uveče izmene i dopune Zakona o Agenciji za nacionalnu bezbednost i Zakona o unutrašnjim poslovima, na sam istek roka koji su parlamentarna većina i deo opozicije upisali u sporazum potpisan 7. jula. Za je glasalo 63 poslanika, protiv nije glasao niko, uzdržanih nije bilo. Podgorica time skida prvu stavku sa kalendara koji se završava izmenama Ustava, a taj kalendar je pisan po zahtevima iz pristupnih pregovora sa Evropskom unijom, dakle u istom okviru u kome Brisel meri i napredak Srbije.

Nadzor prelazi na predsednika Vrhovnog suda

Najkrupnija izmena Zakona o ANB tiče se pitanja ko odobrava mere tajnog prikupljanja podataka. Odluku sada donosi predsednik Vrhovnog suda, i to za svaki pojedinačni slučaj.

Njegovo odobrenje potrebno je za:

• dostavljanje i pristup evidencijama posebnih kategorija ličnih podataka
• obradu genetskih i biometrijskih podataka
• profilisanje i mere koje ozbiljno zadiru u privatnost

Produženje nadzora odobrava predsednik Vrhovnog suda ili sudija koji ga zamenjuje. Zakon nalaže i da se mera ukida odmah po prestanku razloga zbog kojih je uvedena, a direktor Agencije o tome pisanim putem obaveštava predsednika Vrhovnog suda. Kontrola je pomerena na vrh pravosuđa, umesto da ostane unutar same službe.

Šesti član komisije dolazi iz tužilaštva

Izmene Zakona o unutrašnjim poslovima proširuju Komisiju za proveru bezbednosnih smetnji sa pet na šest članova. Šesti član je državni tužilac ili zaposleni u Državnom tužilaštvu, a predlaže ga glavni specijalni tužilac.

Komisiju i dalje obrazuje Vlada na predlog ministra unutrašnjih poslova, uz mišljenje skupštinskog Odbora za bezbednost i odbranu. Provera bezbednosnih smetnji za policijske kadrove tako po prvi put dobija člana koji dolazi iz tužilačke linije, a ne iz resora koji tu proveru sprovodi.

Zašto su isti zakoni već jednom pali?

Skupština je oba zakona prvi put usvojila 6. marta 2026. Predsednik Jakov Milatović vratio ih je na ponovno odlučivanje, a Skupština ih je istog meseca ponovo izglasala.

Evropska komisija je utvrdila da pojedine odredbe tada usvojenih tekstova nisu bile usklađene sa Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR) ni sa direktivom o zaštiti podataka u oblasti krivičnog gonjenja (LED). Taj nalaz je bio deo obrazloženja za vraćanje zakona. Verzija izglasana 31. jula je odgovor na te primedbe i zato je sudsko odobrenje mera napisano detaljnije nego u martovskoj varijanti.

Sporazum od 7. jula i rokovi koji slede

Tekst Sporazuma o prevazilaženju parlamentarne krize objavio je Boris Mugoša, poslanik opozicionog Evropskog saveza. Njegov komentar tog dana bio je kratak:

Pobedila je Crna Gora. Pobedili su njeni građani. Pobedila je njena evropska budućnost.

Sporazum vezuje nekoliko datuma. Do 31. jula trebalo je usvojiti izmene zakona o unutrašnjim poslovima i o ANB i formirati radno telo za izbore. Sve procedure oko izmena Ustava treba da budu okončane najkasnije do 4. septembra 2026, dok institucionalni mehanizmi nadzora izborne kampanje počinju da se primenjuju od januara 2027. Potpisnici su se obavezali i da neće jednostrano inicirati izmene izbornih zakona pre izbora 2027, kao i da će podržati odluke za koje je potrebna kvalifikovana većina.

Izborni paket je prošao dva dana ranije

Skupština je 29. jula usvojila izmene Zakona o izboru odbornika i poslanika, Zakona o finansiranju političkih subjekata i izbornih kampanja, Zakona o Sudskom savetu i Zakona o izboru predsednika Crne Gore.

Nikola Rakočević, kopredsedavajući Odbora za sveobuhvatnu izbornu reformu, rekao je da su izmene „isključivo temeljene na preporukama OEBS-a i ODIHR-a”. Vasilije Čarapić, drugi kopredsedavajući istog odbora, izlaganje je sveo na ocenu da je reč o proizvodu rada parlamentarne većine i opozicije, postignutom zato da se odblokiraju procesi vezani za evropsku agendu. Novi tekst omogućava i da članovi Državne izborne komisije budu ljudi sa diplomom političkih nauka, a ne isključivo pravnici.

Bezbednosni paket je bio lakši deo posla. Ustavne izmene traže većinu koju vlast nema sama, pa se stvarna vrednost julskog sporazuma meri tek 4. septembra. Do tada Podgorica ostaje jedina prestonica u regionu koja je rokove iz pristupnog procesa pretvorila u pisanu obavezu prema sopstvenoj opoziciji.