Podgorica: Skupština u 14 časova o smeni Mandića
Predsednik crnogorskog parlamenta Andrija Mandić stavio je na dnevni red inicijative za sopstvenu smenu, a Vlada je istog dana utvrdila ustavne amandmane o proveri integriteta.
Predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić zakazao je za utorak, 13. oktobra, u 14 časova sednicu na kojoj su među prvim tačkama dnevnog reda inicijative za njegovu sopstvenu smenu, uključujući i onu koju je podnela njegova stranka, Nova srpska demokratija (NSD). Odluka je pala posle kolegijuma koji je trajao desetak minuta, a istog dana je Vlada u Podgorici utvrdila amandmane na član 103 Ustava o proveri integriteta kandidata za mandatara i ministre. Ishod glasanja u trenutku pisanja ovog teksta nije bio poznat.
Za susednu Crnu Goru, koja pregovara o članstvu u Evropskoj uniji, ta dva događaja nisu odvojena priča. Ustavne izmene su vezane za obaveze u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, a sukob oko njih sada se prelio na pitanje ko predsedava parlamentom.
Šta je Mandić predložio na kolegijumu?
Na kolegijumu su bili predstavnici svih klubova vlasti i opozicije, među njima Vasilije Čarapić (Pokret Evropa sad, PES), Andrija Nikolić (DPS), Boris Mugoša (Evropski savez), Adrijan Vuksanović (HGI) i Vladislav Bojović (DNP). Mandić je predložio četiri tačke: inicijativu opozicije i inicijativu NSD za njegovo razrešenje, te predloge zakona o strancima i o stanovima.
Čarapić je novinarima rekao da je opozicija na kolegijumu odbila da se tog dana raspravlja o smeni:
„Vjerovali ili ne, opozicija je odbila da danas raspravlja o inicijativi za smjenu Mandića.“
Svoj zaključak o motivima opozicije dodao je u istom obraćanju:
„Nema potrebe za dodatnom elaboracijom, njima ne smeta Mandić, njima smetaju ustavne izmjene koje se tiču integriteta.“
Nikolić, šef poslaničkog kluba DPS, rekao je da je Mandić na kolegijumu predložio raspravu o inicijativi koju je predala opozicija, ali i o onoj koju je podnela NSD, te o zakonima o stanovima i strancima. Za DPS je, kako je naveo, neprihvatljivo što se sednica zakazuje „danas za danas“, što je ocenio kao nekulturno i nedostojno. Ipak, DPS će učestvovati u raspravi, najavio je.
Šta navodi NSD u svom predlogu?
Mandićeva stranka pozvala se na član 9 stav 1 i član 15 Poslovnika Skupštine i obrazložila predlog željom za širim konsenzusom o ustavnim izmenama. U saopštenju NSD stoji:
„Predlog za razrješenje predsjednika Skupštine Crne Gore podnosim sa poslanicima, u skladu sa članom 9 stav 1 a u vezi člana 15 Poslovnika Skupštine, u cilju podsticanja političkog dijaloga i postizanja šireg konsenzusa o pitanjima od ključnog značaja za evropske integracije. Skupština Crne Gore je u aktuelnom sazivu ostvarila izuzetne rezultate na evropskom putu, dajući snažan doprinos usklađivanju zakonodavstva sa pravnom tekovinom Evropske unije i ubrzanju reformskih procesa. Imajući u vidu značaj ustavnih izmjena za ispunjavanje obaveza u pregovaračkim poglavljima 23 i 24, neophodno je učiniti dodatne napore radi obezbjeđivanja što šire političke podrške.“
Zašto se opozicija i većina sukobljavaju oko glasanja?
Nikolić je podsetio da o smeni nije glasano ni 24. septembra, kada je, kako tvrdi, Mandić zabranio ulazak u salu poslanicima većine i novinarima i onemogućio izjašnjavanje o zahtevu za svoju smenu. RTCG navodi da u septembru inicijativa nije ušla u dnevni red jer nije bilo kvoruma. Nikolić je danas ocenio da je Mandić u proteklih mesec dana „kupio vrijeme da sa pomagačima obezbijedi dovoljno glasova“.
Prema njegovim rečima, 38 poslanika je najavilo glas za razrešenje, ali ne zna da li će svi doći na sednicu. Pravilo je jasno, naveo je Nikolić:
„Predsjednik parlamenta se smjenjuje većinom glasova prisutnih poslanika.“
Mugoša je poručio da je opozicija spremna za dogovor, ali ne i za pritiske. Njegove reči prenosimo onako kako ih je izgovorio:
„Raspoloženi smo za razgovore, za ucjene, ultimatume i nametnuta rješenja, nijesmo.“
Time je Mugoša rekao da je opozicija spremna za razgovore, a ne za ucene, ultimatume i nametnuta rešenja. Vuksanović je naveo da svaka izmena Ustava traži ozbiljnu proceduru i dodao primedbu na rad parlamenta:
„Tražili smo je prije mjesec dana, evo kad je održana.“
Mislio je na sednicu kolegijuma. DPS je, prema Nikolićevim rečima, tek tog jutra dobio inovirani predlog ustavnih izmena, a rasprava o njima sledi posle glasanja o Mandiću.
Šta propisuju vladini amandmani na član 103?
Vlada je utvrdila amandmane kojima se provera integriteta sprovodi pre predlaganja mandatara i kandidata za članove Vlade, radi utvrđivanja rizika od sukoba interesa. Kandidat koji odbije da učestvuje u proveri, ili kod koga se utvrdi rizik koji nije otklonjen na način propisan zakonom, ne može biti predložen.
Rezultati provere se objavljuju, a Skupština ih uzima u obzir pri izboru Vlade. Predsednik države predlaže mandatara u roku od 30 dana od konstituisanja Skupštine, nakon provere kandidata, i uz predlog dostavlja njene rezultate.
Jedna odredba isključuje iz izbora za predsednika Vlade i za člana Vlade lice koje je pravosnažno osuđeno za krivično delo sa elementom korupcije. Kao primere predlagač navodi primanje i davanje mita u privrednom poslovanju. Vlada se u obrazloženju poziva na preporuke GRECO i Venecijanske komisije.
Da li će sednica u 14 časova doneti odluku o Mandiću, i da li će se potom otvoriti rasprava o amandmanima, odlučuje se u dvorani, a ne na kolegijumu.
