Mandić preživeo smenu u Skupštini Crne Gore, 41 prema 37

Skupština Crne Gore je 13. oktobra 2026. tajnim glasanjem odbila inicijativu za smenu predsednika parlamenta Andrije Mandića, lidera Nove srpske demokratije. Za razrešenje je glasalo 37 poslanika, protiv 41, a crnogorski parlament ima 81 poslanika. Glasalo se o odnosu prema presudama za ratove devedesetih, temi koja se tiče i Srbije i čitavog regiona, a od ishoda zavise i ustavne izmene koje su Podgorici potrebne na putu ka Evropskoj uniji.

Kako je prošlo tajno glasanje o smeni Mandića

Podeljeno je i pronađeno 80 glasačkih listića, od kojih je 78 bilo važećih i dva nevažeća. Ovo je četvrta inicijativa za Mandićevu smenu otkako se nalazi na čelu Skupštine. Predložio ju je Andrija Nikolić iz opozicione Demokratske partije socijalista (DPS). Isti predlog je kao drugu tačku dnevnog reda podnela i Mandićeva Nova srpska demokratija, što je on na početku sednice objasnio ovako:

„Zbog bojazni da neko iz opozicije povuče potpis sa svoje inicijative i time onemogući da se danas izjašnjavaju o mom razrješenju, NSD je predložio istu tačku dnevnog reda.“

Najviše pažnje privuklo je ono što se desilo posle prebrojavanja. Mandić je rekao da je i sam zaokružio opciju za svoju smenu: „Ja pogriješih, zaokružio sam Za“. Generalni sekretar Skupštine Boban Stanišić mu je odgovorio iz sale: „Nijeste nego protiv. Protiv, vidio sam“. Mandić je potom poručio opoziciji: „Nijeste uspjeli da me smijenite ni sa mojim glasom“. Pošto je glasanje bilo tajno, javnosti su ostale samo te dve izjave, a razlika u njima ništa ne menja u zbiru od 37 prema 41.

Zašto je opozicija tražila razrešenje

Neposredan povod je saučešće koje je Mandić 27. avgusta javno uputio porodici Ratka Mladića, bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske osuđenog za genocid u Srebrenici i druge ratne zločine. Mandić je kasnije tvrdio da je to učinio u skladu sa običajima i da u poruci nije bilo ničeg spornog. Sednica zakazana za 24. septembar nije održana jer nije bilo kvoruma. O zakazivanju te sednice pisali smo 12. oktobra, kada je Mandić sazvao Kolegijum o sopstvenoj smeni, a Demokratska narodna partija najavila da neće glasati.

Nikolić je u raspravi poručio da je ovo disciplinovanija većina nego ona od 24. septembra: „Očigledno je trebalo 20 dana za dodatno disciplinovanje i ucjene“. Deo poslanika većine napustio je salu pred početak rasprave o Mandićevoj smeni, a Boris Mugoša iz Evropskog saveza to je opisao rečima:

„Ovo je klasično izrugivanje demokratije i procedura.“

Dritan Abazović, bivši premijer i lider Građanskog pokreta URA, rekao je da se glasa o evropskom putu: „Ko god misli da je Ratko Mladić heroj, ja za takvu Evropu nisam“. Dodao je da bi podržao Mandićev ostanak kada bi on jasno rekao da je Mladić ratni zločinac. Bošnjačka stranka je unapred najavila da će glasati za smenu, a njen poslanik Jasmin Ćorović obrazložio je to rečenicom: „Nećemo dozvoliti da se žrtve genocida koriste kao valuta u političkoj trgovini“.

S druge strane, lider Demokratske narodne partije Milan Knežević odbio je da podrži inicijativu i otvoreno osporio presude Haškog tribunala. Rekao je: „Danas igrate na Mladićevom grobu i tražite da uđemo u to kolo i da ga predvodimo“. Mandić je u završnoj reči optužio DPS da pitanje Ratka Mladića koristi kako bi izbegla razgovor o reformama za evropske integracije, i poručio da „Ratko Mladić nije dominantna tema“.

Šta ishod znači za put Crne Gore ka Evropskoj uniji

Opozicija je ranije saopštila da neće podržati ustavne izmene važne za pristupanje Uniji dok parlament ne omogući raspravu i glasanje o Mandiću. Sada je do glasanja došlo. Reč je o dve promene: obaveznoj proveri integriteta budućeg mandatara i kandidata za ministre, prema predlogu za izmenu člana 103. Ustava, i o ukidanju imuniteta predsedniku i članovima Vlade za krivična dela protiv službene dužnosti. Obe su značajne za Pregovaračko poglavlje 23, koje obuhvata pravosuđe i temeljna prava.

Prema informacijama podgoričkih Vijesti, 13. oktobar je bio rok za pokretanje postupka izmene Ustava u delu provere integriteta. Neuspeh bi mogao da onemogući planirano zatvaranje Poglavlja 23 do kraja godine, a odbijen predlog ne može se podneti ponovo godinu dana. Šef Delegacije EU u Crnoj Gori Johan Satler ocenio je istog dana da je predloženo rešenje za proveru integriteta „dobro utemeljen evropski standard“ i pozvao vlast i opoziciju na kompromis. Predlog je, međutim, izazvao kritike dela opozicije i pravnika.

Uslov koji je opozicija postavila time je ispunjen: o Mandiću se glasalo, a ishod je ostao u korist parlamentarne većine. Izvori kojima redakcija raspolaže ne govore kako je tekao postupak za izmene Ustava posle ovog glasanja.