Kijev pogodio Engels i rafineriju u Saratovu

Ukrajinske snage pogodile su u noći između 1. i 2. avgusta vojni aerodrom Engels-2 i Saratovsku rafineriju nafte, a udare je potvrdio Generalštab oružanih snaga Ukrajine. Za Srbiju, koja sankcije Rusiji nije uvela i koja rat prati i kroz cenu energenata, ovo je pomeranje težišta rata sa fronte na rusku preradu nafte i na bazu iz koje poleću bombarderi koji gađaju Kijev.

Guverner Saratovske oblasti Roman Busargin saopštio je da je dvoje ljudi poginulo i da je oštećena civilna infrastruktura u dva grada. Ukrajinska strana se o tim navodima nije izjašnjavala.

Šta je pogođeno u Saratovu

Saratovska rafinerija prerađuje oko sedam miliona tona nafte godišnje i jedna je od najvećih u ruskom Povolžju. Generalštab navodi da je posle udara izbio požar i da se razmere štete još utvrđuju.

Prema analizi grupe Dnipro OSINT, pogođena je destilaciona kolona ELOU-AVT-6, čiji je kapacitet šest miliona tona godišnje. Ako se ta procena potvrdi, udar nije zahvatio pomoćni deo pogona nego kolonu kroz koju prolazi gotovo sva sirova nafta koju to postrojenje preradi. Za napad su korišćeni dronovi tipa FP-1.

Na aerodromu Engels-2 zabeležen je pogodak i požar. Tu su bazirani strateški bombarderi Tu-95MS i Tu-160, a baza može da primi i Tu-22M3. Sa te piste poleću avioni koji lansiraju krstareće rakete na ukrajinske gradove, pa je Engels godinama među metama koje Kijev najuporinije traži.

Detalj koji objašnjava zašto su dve mete pogođene iste noći: aerodrom je od rafinerije udaljen svega 17 kilometara. Jedan koridor prilaza dronova pokriva oba objekta.

Zelenski: sankcije dugog dometa

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski potvrdio je udare u obraćanju i povezao ih sa ekonomskom logikom rata.

Nastavljamo da primenjujemo naše sankcije dugog dometa protiv ruskih objekata koji rade za rat i finansiraju agresiju. Noćas su u ruskom Saratovu, više od 600 kilometara od linije fronta, istovremeno pogođena dva strateška objekta: Saratovska rafinerija nafte i vojni aerodrom „Engels“.

Formulacija nije slučajna. Kijev preradu nafte tretira kao izvor budžeta, a ne samo kao vojnu logistiku, i tako svoje udare postavlja uz mere koje Evropska unija uvodi papirom.

Ostale mete iste noći

Generalštab je naveo još objekata pogođenih u istom naletu:

• Ljudinovska naftna baza u Kaluškoj oblasti, koja rusku vojsku snabdeva gorivom i mazivom
• skladište i lansirno mesto napadnih dronova kod Navlje u Brjanskoj oblasti
• zemaljske stanice za upravljanje dronovima u Kurskoj oblasti, kao i na okupiranim delovima Donjecke, Dnjepropetrovske i Zaporoške oblasti
• logistički centar kompanije Wildberries u Novosemejkinu, u Samarskoj oblasti

Guverner Samarske oblasti Vjačeslav Fedoriščev saopštio je da je vazdušni prostor iznad regiona zatvoren zbog pretnje napadom dronovima.

Zašto se to dešava baš sada?

Zato što je ovo treći dan zaredom u istom ritmu. Ukrajinske snage su 31. jula pogodile petrohemijsko postrojenje u Tatarstanu, rafineriju u Volgogradskoj oblasti i avio-fabriku u Jevpatoriji na okupiranom Krimu. Dan kasnije, u ruskom raketnom napadu na Kijev, poginulo je najmanje devetoro ljudi, a više od trideset je povređeno, o čemu smo pisali u tekstu o napadu u kome je jedna raketa preletela i nad Poljskom.

Redosled je time zaokružen: ruske rakete na ukrajinske gradove, pa ukrajinski dronovi na gorivo koje te rakete pokreće i na pistu sa koje bombarderi poleću. Rat se vodi na dve odvojene mape, jednoj koja se meri kilometrima rovova i drugoj koja se meri tonama prerađene nafte.

Ako kolona ELOU-AVT-6 zaista ne radi, Saratov je za rusko tržište goriva minus koji se ne nadoknađuje preko noći, a Povolžje gubi jedan od svojih nosećih pogona usred letnje sezone potrošnje.