Vašington se povlači iz komande za pomoć Ukrajini

Pentagon predaje vođstvo Grupe za bezbednosnu pomoć Ukrajini, komande sa sedištem u Nemačkoj koja koordiniše isporuke naoružanja, obuku ukrajinskih jedinica i logistiku, drugoj članici Alijanse. Za Beograd to nije udaljena vest iz nemačkih kasarni: reč je o istom talasu u kome je Vašington saveznicima već prepustio tri krupne NATO komande, među njima i onu u Napulju, kojoj operativno odgovara KFOR na Kosovu i Metohiji.

Komandu koja nosi skraćenicu SAG-U preuzima general potpukovnik Gijom Boper, od dosadašnjeg komandanta, general potpukovnika Kertisa Bazarda. Boper bi trebalo da dovrši tranziciju, predviđenu da traje do godinu dana, tokom koje komanda ostaje operativna. Evropska komanda SAD ostaje uključena preko američkog zamenika komandanta, pa Vašington iz strukture ne izlazi, nego silazi na drugo mesto u njoj.

Pentagon je taj potez obrazložio saopštenjem u kome se pozvao na privremeni karakter cele komande.

SAG-U je oduvek bio zamišljen kao privremen. Ovaj potez usmeren je na prebacivanje tereta unutar Alijanse radi podrške Ukrajini i na usklađivanje američkih resursa sa Nacionalnom odbrambenom strategijom.

Formulacija o prebacivanju tereta unutar Alijanse nije nova. Ona je poslednje dve godine bila okosnica američkog pritiska na evropske prestonice da preuzmu veći deo odgovornosti za sopstvenu bezbednost.

Predaja komandi je obrazac, ne izuzetak

Predaja vođstva u Nemačkoj dolazi posle niza sličnih poteza u komandnoj strukturi Alijanse. Združena komanda u Norfolku prešla je pod britansko vođstvo, ona u Napulju pod italijansko, a komanda u Brunsumu pod nemačko i poljsko. Uz to je smanjen deo američkih rotacija u istočnoj Evropi, mada je planirano povlačenje iz Poljske kasnije poništeno.

Zašto se predaja komandi tiče i Beograda?

Zato što se jedna od tih komandi bavi i ovim regionom. Združena komanda u Napulju je nadređena mirovnoj misiji na Kosovu i Metohiji, a njeno vođstvo je već u italijanskim rukama. Svaka promena u tome ko donosi odluke iznad KFOR-a menja i kanal kroz koji Beograd komunicira sa Alijansom o incidentima na severu pokrajine, bez obzira na to što je Srbija vojno neutralna i što gotovo svi njeni susedi jesu članice NATO.

Kijevu ponestaje presretača za Patriot

Vest o preraspodeli komandnih uloga stigla je u trenutku kada ukrajinska protivvazdušna odbrana ima merljiv problem sa municijom. Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da su njegove jedinice u petak oborile 154 drona, ali samo jednu balističku raketu, zato što nema američkih presretača za sisteme Patriot.

U tom napadu na Kijev ispaljeno je 27 balističkih raketa. Poginulo je najmanje devet ljudi, a 30 je povređeno. O tom udaru smo pisali u petak, kada je odnos od jedne presretnute rakete prema dvadeset sedam ispaljenih bio prvi jasan signal da problem nije u posadama nego u zalihama.

Rešenje koje Kijev traži već mesecima, sopstvenu proizvodnju raketa za Patriot, američki predsednik Donald Tramp je odbio, uz obrazloženje da je predaja takve tehnologije bezbednosni rizik. Time Ukrajina ostaje vezana za tempo američkih isporuka u trenutku kada se ruska raketna kampanja pojačava: u julu 2026. ispaljeno je 376 raketa na ukrajinske ciljeve, više nego dvostruko u odnosu na jun.

Ukrajinski odgovor na 1.300 kilometara iza fronta

U noći na nedelju ukrajinski dronovi pogodili su nekoliko ruskih oblasti, a Moskva tvrdi da je oborila 635 letelica. Poginulo je najmanje devet ljudi. Meta su bili:

• rafinerija u Saratovu
• aerodrom strateških bombardera u Engelsu
• skladište nafte u Kaluškoj oblasti
• magacin trgovinske kompanije Vajldberis u Samarskoj oblasti, oko 800 kilometara od fronta

Tri osobe poginule su u udaru na vozilo u Udmurtiji, 1.300 kilometara iza linije fronta, dve u stambenoj zgradi u Engelsu, a četiri u Belgorodskoj oblasti, među njima devojčica od 13 godina, kod igrališta.

Istog dana je u ruskim napadima na Ukrajinu poginulo najmanje pet civila: jedan u Zaporožju, od vođene bombe na stambenu zgradu, jedan u poštanskom terminalu na obodu Harkova, dvoje u Dnjepropetrovskoj i jedan u Hersonskoj oblasti.

Šta Kijev dobija, a šta može da izgubi

Ukrajinski zvaničnik upoznat sa pripremama ocenio je da promena komande nosi više prednosti nego mana, jer smanjuje izloženost isporuka političkim promenama u Vašingtonu. Isti zvaničnik je upozorio na dve stvari: da birokratija Alijanse ume da uspori isporuke i da za američki satelitski izviđački kapacitet, označavanje ciljeva i teške transportne avione nema zamene u evropskim vazduhoplovstvima.

To je i suština problema koji se otvara ovom odlukom. Komanda se seli, mehanizam ostaje isti, a sposobnosti koje su Ukrajini najpotrebnije i dalje su američke. Tranzicija je predviđena da traje do godinu dana i njen ishod će se meriti brzinom isporuka presretača, ne rasporedom sedišta u štabu u Nemačkoj.