Ormuški moreuz se otvara: dve rute i 60 dana bez taksi
Vašington, Teheran i Maskat blizu su privremenog aranžmana: ulaz u Zaliv kroz iranske vode, izlaz kroz omanske, a prvih mesec dana bi se iz kanala vadile mine. Prolaz bi 60 dana bio bez naplate.
Sjedinjene Države, Iran i Oman privode kraju privremeni aranžman kojim bi Ormuški moreuz ponovo bio otvoren za trgovačke brodove na 60 dana, uz mogućnost produženja, a iransko rukovodstvo je internu proceduru odobravanja završilo u utorak, 4. avgusta. Za Srbiju to nije daleka pomorska tema. Kroz taj prolaz u mirnodopskim uslovima ide petina svetskih isporuka nafte, a cena sirove nafte na berzama je prvi ulaz u cenu goriva na domaćim pumpama, u troškove prevoznika i u račun svake fabrike koja greje pogon.
Aranžman se pregovara nedeljama i ima tri zadatka odjednom: da vrati primirje postignuto u aprilu, da razreši spor oko plovidbe i da otvori prostor za širi razgovor o iranskom nuklearnom programu. Prvi je najhitniji. Moreuz je zatvoren od početka borbi, otkako je 28. februara 2026 počeo rat Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana.
Kako bi izgledao prolaz kroz Ormuški moreuz?
Podela je geografska i vrlo doslovna. Brodovi koji ulaze u Persijski zaliv išli bi severnom rutom, kroz iranske teritorijalne vode. Oni koji izlaze ka Arapskom moru koristili bi južnu rutu kroz omanske vode, uz koordinaciju sa Teheranom. Takse za prolaz se u prvih 60 dana ne bi naplaćivale.
Paralelno bi tekao posao koji je opipljiviji od svake diplomatske formulacije. U prvih 30 dana strane bi iz glavnog plovnog kanala vadile mine, a procena je da ih tamo ima između 70 i 100. Tek posle razminiranja kanal bi primao dvosmerni saobraćaj, i to po trajnom aranžmanu o kome bi pregovarali Iran i Oman.
Koliko je prekid duboko ušao u trgovinu, pokazuje jedan broj. Pre krize kroz Ormuški moreuz je dnevno prolazilo oko 130 brodova. U ponedeljak ih je prošlo osam. U utorak je britanska pomorska agencija UKMTO javila da je teretni brod pogođen neidentifikovanim projektilom kod obale Omana, što je podsetnik da papir i plovni put nisu ista stvar.
Isti rok se broji drugi put
Ovo nije prvi put da se pominje šezdeset dana. Memorandum koji su Sjedinjene Države i Iran potpisali 17. juna u članu 5 već je predvideo slobodan prolaz trgovačkih brodova bez naplate, u istom trajanju. Formulacije su bile dovoljno neodređene da se spor o tome ko kontroliše moreuz i kojim rutama brodovi smeju da idu nastavio odmah po potpisivanju. Kada smo pisali da Teheran drži Ormuz i posle Trampove najave dogovora, nedostajali su upravo parametri koji su sada na stolu: dve rute, rok za mine i pitanje naplate.
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp je u utorak uveče izjavu novinarima zaokružio na svoj način.
Moreuz će biti otvoren vrlo brzo, ili će biti vrlo teško pogođeni.
Na pitanje da li je dogovor blizu, dodao je: „Znaćemo za 48 sati.” Vašington je najavu želeo već u sredu.
Teheran u međuvremenu odbija da potvrdi direktne pregovore sa Sjedinjenim Državama i insistira da razgovara sa Maskatom. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai ocenio je te razgovore kao pozitivne. Američki specijalni izaslanik jeste u redovnom kontaktu sa šefovima diplomatija Irana i Omana, ali ne pregovara direktno, pa Oman radi ono što radi godinama: prenosi poruke između dve prestonice koje se službeno ne čuju.
Ko naplaćuje, taj i upravlja
Preostali spor je precizniji nego što deluje. Nije sporno da brodovi prođu narednih 60 dana, sporno je ko plovnim putem upravlja posle toga i da li Iran sme da naplaćuje pomorske usluge. Model koji je Maskat ponudio preuzet je iz Malačkog moreuza, gde brodovi dobrovoljno finansiraju navigaciju, zaštitu životne sredine i službu potrage i spasavanja. Razlika je u tome što tri države oko Malake nisu pod sankcijama.
Tu je i zamka koja može da sruši aranžman bez ijedne ispaljene rakete. Ako Iran dobije odgovornost za deo plovnih traka, brodarske kompanije moraju da se koordinišu sa iranskim vlastima, a američke sankcije im to zabranjuju bez posebnog izuzeća. Dogovor bi, dakle, morao da stigne u paketu sa dozvolom Vašingtona, inače ostaje potpisan i neupotrebljiv.
Za evropsko tržište, na kome se formiraju cene koje Srbija plaća, zatvoren Ormuz je udarac koji dolazi u paru sa nesigurnošću u Crvenom moru i na Bab el Mandebu. Kada su oba prolaza problematična istovremeno, alternativna ruta oko Afrike produžava putovanje i podiže i vozarine i premije osiguranja, a taj trošak se ne zaustavlja na obali. Prevoznici ga prenose dalje, do maloprodaje.
Rok od 48 sati koji je Tramp pomenuo u utorak uveče ističe u četvrtak uveče, a prvih 30 dana razminiranja počinje da se broji tek kada se moreuz formalno otvori. Do tada svaki brod koji uđe u kanal radi to na sopstveni rizik.
