Vašington traži odštetu, tvrdi da drži Ormuški moreuz
Predsednik SAD traži da Teheran plati štetu za pedeset godina, a Ormuški moreuz, kaže, američka mornarica kontroliše sto odsto. Podaci o plovidbi pokazuju šest brodova u nedelju.
Predsednik Sjedinjenih Država Donald Tramp zatražio je u ponedeljak, 10. avgusta, da Iran plati odštetu za štetu koju je, po njegovim rečima, naneo tokom pedeset godina, i istovremeno izjavio da Ormuški moreuz sada u potpunosti kontroliše američka ratna mornarica. Za Srbiju, koja sirovu naftu i derivate plaća po svetskoj ceni, to nije udaljena diplomatska epizoda: cena barela skočila je više od 10 odsto za nedelju dana, a Brent se približio nivou od 90 dolara. O iranskom spisku uslova za otvaranje tog plovnog puta pisali smo 9. avgusta, a Vašington sada na taj spisak odgovara sopstvenim zahtevom.
Zahtev je Tramp izneo novinarima u Beloj kući, pa ga je ponovio u Ovalnoj sobi i razradio u objavi na mreži Truth Social. Formulisao ga je kao direktan odgovor na iransko traženje ratnih reparacija.
“Tražili su reparacije, moglo bi se reći. Ili su tražili novac za štetu koju smo mi naneli. Rekao sam da je to dobra ideja. E pa, mi ćemo tražiti novac za štetu koju su oni naneli tokom perioda od 50 godina.”
Naplata bi, prema njegovom objašnjenju, obuhvatila i poginule američke vojnike u regionu i civile stradale u samom Iranu.
Šta sve Tramp stavlja na račun Teherana
Spisak koji je predsednik izneo tokom ponedeljka obuhvata nekoliko odvojenih stavki:
- odštetu za ljude ubijene i teško ranjene, kako je napisao, iranskim bombama pored puta i u brojnim sukobima
- odštetu za štetu koju Iran, po njegovim rečima, nosi u Libanu, Siriji, Jemenu i Gazi
- uplatu porodicama 17 američkih mornara poginulih u napadu na razarač Kol u Jemenu 2000. godine
Poslednja stavka je sporna i pre nego što uđe u pregovaračku sobu, jer se napad na razarač Kol pripisuje Al Kaidi, ne Iranu.
“Isto tako tražim odštetu od Irana, za sve ljude koje su ubili i teško ranili svojim bombama pored puta i u mnogim sukobima.”
Tramp je uz to izneo tvrdnju da je u Iranu za protekla četiri meseca ubijeno 52.000 ljudi. Taj broj je njegov i nije potvrđen ni jednim nezavisnim popisom. Teheran navodi da je u antivladinim protestima koji su zemlju zahvatili u januaru, dakle pre početka rata, poginulo oko 3.117 ljudi, dok je agencija HRANA, sa sedištem u Sjedinjenim Državama, u februaru izvestila o približno 7.000 poginulih, među njima 6.500 demonstranata.
Ko zapravo kontroliše Ormuški moreuz?
Ovde je nastao raskorak koji je teže objasniti od same brojke. Tramp je u Ovalnoj sobi rekao da je mornarica moreuz razminirala i da ga sada drži u potpunosti, uz ogradu da Iran i dalje može da pravi probleme, ali da nema novca za dug rat.
“Jedini ko trenutno kontroliše Ormuški moreuz jeste Mornarica Sjedinjenih Država. Kontrolišemo moreuz sto odsto.”
Podaci kompanija koje prate pomorski saobraćaj govore drugačije. Kroz Ormuški moreuz je u petak prošlo 15 brodova, u subotu 11, a u nedelju svega šest. Američka Centralna komanda saopštila je da je od jula, otkako je blokada obnovljena, preusmereno 55 komercijalnih brodova, a najmanje dva onesposobljeno. Izvoz iranske nafte sa ostrva Karg potpuno je stao. Moreuz je praktično zatvoren od početka rata, 28. februara, i tvrdnja o punoj kontroli za sada se ne vidi u brojkama plovila koja njime prolaze.
Čarls Kupčan, nekadašnji savetnik američkog predsednika Baraka Obame, ocenio je za Al Džaziru da je reč o nadmetanju bez ozbiljne namere sa obe strane, jer Iran ne može da opstane ako ne izvozi naftu, a Vašington ne želi da uđe u kongresne izbore sa visokim cenama goriva.
Pregovori u Maskatu teku uporedo
Iran i Oman i dalje razgovaraju o plovnim rutama kroz moreuz koji razdvaja te dve zemlje. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagai izjavio je u ponedeljak da pregovori teku glatko i konstruktivno, da je mapa plovnih ruta dogovorena i da su otvorena još samo tehnička pitanja, među njima bezbedna plovidba, zaštita životne sredine i suzbijanje kriminala na moru. Isti portparol je povukao granicu koju Teheran ne namerava da pomeri.
“Diplomatija je svakako deo naše borbe… kada imate posla sa stranom koja insistira na upotrebi sile, pomorska blokada nije diplomatski čin koji možemo ukinuti diplomatijom.”
Vrhovni savet nacionalne bezbednosti Irana ostaje pri šest uslova: prekid pretnji, ukidanje pomorske blokade iranskih luka, povlačenje američke vojske iz regiona, isplata ratne odštete, ukidanje sankcija i oslobađanje zamrznute imovine. Trampov protivzahtev u tu računicu unosi novu stavku i otežava posao posrednika u Maskatu.
Iz Teherana je u ponedeljak stigao i signal namenjen domaćoj javnosti. Predsednik Masud Pezeškijan saopštio je da mu je vrhovni vođa Modžtaba Hamnei na sedmočasovnom sastanku preneo poruku jedinstva i da je dobrog zdravlja, uprkos tome što se duže vreme nije pojavljivao u javnosti.
Račun koji stiže i do Srbije
Vašington paralelno ublažava posledice kod kuće. Tramp je produžio izuzeće od Džons akta za 90 dana, čime stranim brodovima privremeno dozvoljava prevoz energenata i poljoprivrednih proizvoda između američkih luka. Takva mera se ne uvodi kada je snabdevanje uredno, nego kada domaća flota ne stiže da pokrije rute.
Za Srbiju i region posledica ide kroz cenu. Poskupljenje sirove nafte na svetskom tržištu stiže do domaćeg potrošača preko cene goriva i preko uvoznog računa, sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, a svaki dan zatvorenog moreuza taj pritisak produžava. Otvaranje plovnog puta zavisi od pregovora u kojima sada obe strane traže novac od one druge.
Sledeći konkretan datum je tehnički, ne politički: kada Teheran i Maskat potpišu dogovorenu mapu plovnih ruta, videće se da li brodovi koji tom rutom krenu prolaze pored američkih razarača ili se vraćaju nazad.
