Osam zemalja optužilo Izrael, Uganda šalje trupe u Gazu

Ministri spoljnih poslova osam arapskih i muslimanskih zemalja objavili su 6. avgusta zajedničko saopštenje o Gazi u kojem osuđuju izraelske udare na zdravstvene ustanove, civilnu infrastrukturu i civile, i traže da Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija preduzme konkretne mere. Za Beograd tema nije udaljena koliko izgleda na mapi: reč je o pokušaju da se status jedne teritorije uredi odlukom Saveta bezbednosti i međunarodnim snagama pod stranom komandom, dakle po logici koju Srbija poznaje iz sopstvenog iskustva sa Rezolucijom 1244 i KFOR-om.

Saopštenje je objavilo katarsko Ministarstvo spoljnih poslova, a potpisali su ga šefovi diplomatija Ujedinjenih Arapskih Emirata, Katara, Jordana, Indonezije, Pakistana, Turske, Saudijske Arabije i Egipta. Ključna tvrdnja osmorke nije moralna nego pravna: nastavak udara, navode, predstavlja kršenje izraelskih obaveza po međunarodnom pravu i po sveobuhvatnom planu za okončanje sukoba, i podriva napore da se sprovede druga faza tog plana.

Šta osmorka traži od Saveta bezbednosti

Ministri su zaštitu civila, medicinskih ustanova i humanitarnih radnika, kao i neometanu isporuku pomoći u celom Pojasu Gaze, opisali kao pravnu obavezu, ne kao dobru volju. Od međunarodne zajednice, a izričito od Saveta bezbednosti, zatražili su mere kojima bi se obezbedilo da se Izrael pridržava međunarodnog prava i da odgovorni za teška kršenja budu pozvani na odgovornost.

Osmorka je zatim uradila ono što izraelska diplomatija godinama pokušava da spreči: povezala je Gazu sa tri dosijea koja Tel Aviv radije drži odvojeno.

• napadi naseljenika na okupiranoj Zapadnoj obali
• širenje naselja i jednostrane mere u Jerusalimu
• svaki pokušaj aneksije palestinske teritorije i prisilnog raseljavanja Palestinaca

Sve tri stavke odbačene su u istom pasusu, uz ponavljanje formule o rešenju sa dve države u granicama iz 1967. i Istočnim Jerusalimom kao prestonicom buduće palestinske države. To je diplomatski kanal kojim se ne pregovara o Gazi, nego se unapred zatvara mogućnost da se posleratni aranžman pretvori u trajnu promenu granica.

Kampala odobrila slanje vojnika

Istog dana, u četvrtak, ugandski parlament je usvojio predlog ministra odbrane i odobrio slanje vojnika u Međunarodne stabilizacione snage za Gazu. To je prvi javni znak da je ta zemlja spremna da uđe u misiju, a pored nje trupe je do sada obećao jedino Maroko.

Snage su zamišljene kao kontingent od 20.000 ljudi pod komandom američkog general-majora Džaspera Džefersa, a predložio ih je u februaru Odbor za mir predsednika SAD Donalda Trampa. Džefers je u maju rekao da će te snage obezbediti uslove za mir posle rata. Raspoređivanje je, međutim, vezano za jedan uslov: stabilizacione snage ulaze u Gazu tek pošto se okonča fazno povlačenje izraelske vojske.

Ko odlučuje kada strani vojnici uđu u Gazu?

Formalno Odbor za mir, praktično izraelska vlada. Bezbednosni kabinet je prošle nedelje odobrio ulazak ograničenog kontingenta od oko 200 vojnika iz Maroka i Ugande u pilot zonu u Rafi, ali je svaki naredni ulazak pripadnika tih snaga uslovljen posebnim odobrenjem premijera Benjamina Netanjahua, ministra odbrane Jisraela Kaca i ministra spoljnih poslova Gideona Sara.

Već smo pisali o tome kako je Tel Aviv uslovio povlačenje iz Gaze. Sada je Netanjahu i javno demantovao da je pristao na ono što se u Vašingtonu predstavlja kao dogovoreno. U snimku objavljenom na Fejsbuku rekao je da Izrael nije prihvatio plan Odbora za mir o razoružanju Hamasa i da je svoje primedbe dostavio američkim pregovaračima.

„Nismo pristali na to. To nije bio naš nacrt.”

Sporna tačka nije da li Hamas treba da bude razoružan, nego kojim redosledom. Odbor za mir predviđa postepeno razoružanje uz srazmerno povlačenje izraelske vojske. Netanjahu traži da razoružanje bude završeno pre nego što Izrael napusti dodatnu teritoriju koju je zauzeo posle primirja iz oktobra 2025.

Evropska unija je u tom sporu stala bliže američkom nacrtu nego arapskoj osmorci. Visoka predstavnica Kaja Kalas ocenila je u saopštenju da je plan „ključan korak da se osigura da Hamas bude razoružan i da nikada više ne predstavlja pretnju bezbednosti Izraela”, pa se evropska perspektiva tog aranžmana svela na bezbednosnu garanciju, bez pomena zahteva koje je Doha iznela istog dana.

Za region odatle sledi konkretna posledica. Ugandski i marokanski vojnici u Rafi biće prvi strani kontingent čije kretanje po jednoj teritoriji odobrava vlada druge države, a ne Savet bezbednosti. Ako taj obrazac prođe, biće to presedan koji će se u budućim raspravama o mandatima mirovnih misija citirati mnogo dalje od Bliskog istoka.