Izrael odobrio ograničenu kopnenu ofanzivu na Gazu

Odluka izraelske vlade da odobri ulazak ograničenih kopnenih snaga u Pojas Gaze stigla je u trenutku kada Beograd pažljivo prati svaki pomak na Bliskom istoku, jer se na toj tački ukršta nekoliko srpskih interesa: usklađivanje sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, koje se od zemlje kandidata očekuje, i sopstvena odbrambena industrija čiji izvoz zavisi od stabilnosti globalnog tržišta oružja. Ono što se dešava na jugu Levanta zato nije daleka vest, već test za spoljnopolitičku ravnotežu koju Srbija pokušava da održi.

Prema onome što su izraelski zvaničnici saopštili, reč je o proračunatom, geografski i vremenski uskom angažovanju, a ne o širokoj kopnenoj kampanji koja bi obuhvatila ceo Pojas. Vojni analitičari razliku vide u nameri: ograničena sila ostavlja Tel Avivu prostor za pregovaranje i istovremeno šalje poruku da vazdušna kampanja više nije jedini instrument pritiska. Manevar je, kako ga opisuju, osmišljen da poveća polugu bez otvaranja fronta koji bi Izrael povukao u dužu okupaciju.

Proračunat manevar, a ne puna invazija

Uporedo sa političkom odlukom, izraelski vazdušni udar pogodio je vozilo u Gazi i usmrtio dvojicu funkcionera Hamasove bezbednosne strukture. Među poginulima je, prema dostupnim navodima, šef unutrašnje bezbednosti za centralni deo Pojasa, što ovaj udar svrstava u kategoriju ciljanih operacija protiv vodećih kadrova, a ne nasumičnog bombardovanja. Gađanje bezbednosnog aparata pokazuje da Izrael istovremeno vodi dve linije, kopnenu pripremu i preciznu eliminaciju rukovodstva, računajući da će oslabljena komandna struktura Hamasa smanjiti sposobnost organizovanog otpora.

Napetost se u istom periodu prelila i na Zapadnu obalu, gde su vlasti pooštrile bezbednosne mere posle okršaja u petak u kom su, prema dostupnim podacima, poginula četiri Palestinca i dva izraelska vojnika. Taj incident potvrđuje da se sukob ne odvija samo u Gazi, već da paralelno tinja i na okupiranoj teritoriji, čime se dodatno komplikuje svaki pokušaj deeskalacije i vraća pitanje da li je uopšte moguće razdvojiti dva žarišta.

Diplomatski kanal ostaje otvoren, ali sve tanji. Multilateralne inicijative za primirje sudaraju se sa logikom terena, na kome svaka strana pokušava da uđe u eventualne pregovore sa što jačom pozicijom. Za region ovo znači produžetak neizvesnosti, a za države koje isporučuju ili posreduju u isporuci naoružanja, uključujući i evropske, znači i sve veću odgovornost za smer u kom sukob ide.

Šta odluka u Berlinu znači za evropsku ravnotežu?

Upravo tu ulazi podatak koji menja sliku: nemačke licence za izvoz oružja Izraelu naglo su porasle, sa težištem na projektima podmornica. Berlin time potvrđuje da ostaje ključan snabdevač izraelske odbrane, i to u trenutku kada delovi evropske javnosti traže suprotno, obustavu isporuka dok traju operacije u Gazi. Ovaj raskorak između zvaničnog Berlina i raspoloženja na ulicama otvara pukotinu u onome što bi trebalo da bude jedinstvena evropska pozicija.

Za Srbiju, koja se u pristupnom procesu meri i po usklađenosti sa spoljnom politikom Unije, ovakva podeljenost velikih članica je istovremeno izazov i manevarski prostor. Kada Nemačka i deo zapadnih partnera ne govore istim glasom, pritisak na Beograd da zauzme jasnu stranu postaje mekši, ali očekivanje da se ne odstupa od evropske orijentacije ostaje. Sledeći potez zavisiće od toga koliko će ograničena kopnena operacija zaista ostati ograničena i da li će udari na Hamasovo rukovodstvo primirje približiti ili odgurnuti.

Da li mislite da će ograničena kopnena operacija ostati u najavljenim okvirima, ili je reč o prvom koraku ka široj kampanji?