Gaza: primirje samo na papiru, više od 1.100 mrtvih
Stanovnici Gaze poručuju da sporazum iz oktobra postoji samo na papiru: od potpisivanja je poginulo više od 1.100 ljudi, a napadi na kuće i šatore nastavljaju se svakodnevno.
- Od primirja potpisanog u oktobru u Gazi je poginulo više od 1.100 Palestinaca, a blizu 4.000 je povređeno.
- Izraelske snage su napredovale preko dogovorene linije razgraničenja, pa su ranije naseljene četvrti postale nedostupne, uz ponovljena raseljavanja.
- Napadi na kuće, civile i raseljene porodice u šatorima nastavljaju se dnevno, uz ograničenja hrane i humanitarne pomoći na prelazima.
- Pokrenuta je kampanja Slagali su vam (They Lied to You) protiv utiska da je rat okončan.
Za Beograd, koji godinama pažljivo balansira između tradicionalno bliskih odnosa sa palestinskom stranom i sve tešnje bezbednosne i ekonomske saradnje sa Izraelom, stanje u Gazi nije udaljena tema, već test na kome se meri koliko su vredni potpisani sporazumi kada ih na terenu niko ne poštuje. Devet meseci nakon što je uz posredovanje velikih sila objavljeno primirje, stanovnici Pojasa Gaze poručuju da taj dokument postoji samo na papiru.
Prema podacima na koje se pozivaju humanitarni izvori i zdravstvene vlasti u enklavi, od potpisivanja sporazuma u oktobru poginulo je više od 1.100 Palestinaca, a blizu 4.000 ljudi je povređeno. Većina žrtava, navode isti izvori, su žene i deca. Reč je, dakle, o primirju koje je zaustavilo velike vojne operacije, ali ne i svakodnevno umiranje.
Zašto stanovnici Gaze kažu da primirje ne postoji?
Odgovor leži u onome što se dešava duž takozvane linije razgraničenja. Izraelske snage su, prema svedočenjima meštana, napredovale preko dogovorenih linija, ponegde i nekoliko stotina metara dublje u naseljena područja. U pojedinim četvrtima, poput Zejtuna, pomeranje fronta učinilo je ranije naseljene delove grada nedostupnim, pa se porodice koje su se posle prekida vatre vratile kućama ponovo sele. Za ljude koji su raseljeni po treći ili četvrti put, razlika između rata i mira svela se na formalnost.
Napadi na kuće, na civile i na raseljene porodice koje žive u šatorima nastavljaju se, po rečima stanovnika, gotovo svakodnevno. Uz to, na prelazima i dalje traju ograničenja u dopremanju hrane i humanitarne pomoći, što znači da ni oni koji su preživeli granatiranja nemaju obezbeđen minimum za život. Kombinacija povremenih udara i trajne nestašice stvorila je stanje u kome se, kako poručuju iz enklave, ništa suštinski nije promenilo.
Upravo zato je na društvenim mrežama pokrenuta kampanja pod nazivom Slagali su vam, koja na engleskom glasi They Lied to You. Njen cilj je da ospori utisak, raširen u međunarodnoj javnosti, da je rat gotov i da se život u Gazi vratio u normalu. Poruka aktivista je jednostavna: prekid velikih borbi nije isto što i mir, a odsustvo naslova u svetskim medijima ne znači odsustvo žrtava.
Šta primirje na papiru znači za širu sliku?
Slučaj Gaze ilustruje širi problem savremene diplomatije: sporazum o prekidu vatre koji nema jasan mehanizam nadzora i sankcija za kršenje pretvara se u političku formu bez sadržaja. Kada jedna strana može da pomera liniju razgraničenja bez posledica, druga strana s pravom tvrdi da primirja praktično nema. Za posmatrače iz Brisela i drugih evropskih prestonica to je neprijatan podsetnik da potpis na dokumentu vredi onoliko koliko iza njega stoji volja da se on sprovede.
Za srpsku publiku ovde postoji i dodatna pouka. Region u kome živimo dobro poznaje sporazume koji se slave dok se mastilo suši, a potom tiho erodiraju na terenu. Gaza je, u tom smislu, ekstreman primer onoga što se događa kada međunarodna zajednica proglasi problem rešenim, a zatim skrene pogled. Pitanje koje ostaje otvoreno nije samo koliko će još ljudi stradati pod primirjem koje to nije, već i koliko je vredna reč velikih sila kada garancije koje daju ne prati nijedan alat za njihovo poštovanje.
Da li primirje bez mehanizma nadzora uopšte zaslužuje da se zove primirjem?
