Huti gađali vojne kampove u Jemenu: 30 vojnika poginulo

Huti su u četvrtak, 6. avgusta, balističkim raketama i dronovima pogodili kampove snaga međunarodno priznate jemenske vlade u provincijama Marib i Hadramaut, a jemenski vladini zvaničnici saopštili su da je poginulo najmanje 30 vojnika. Za Srbiju taj kopneni udar nije udaljena vest kakvom deluje na karti: pojas Bab el Mandeb i Suecki kanal su ruta kojom roba iz Azije ulazi u evropske luke i dalje ka srpskim uvoznicima, a huti od kraja jula napadaju brodove povezane sa Saudijskom Arabijom baš na tom putu.

Jemenski vojni izvori naveli su da je ispaljeno osam raketa iz provincije Al Džavf, severno od Mariba. Mete su bile lokacije Al Tinija i Al Abr u Hadramautu i Al Ruk u Maribu. Udar je pao oko 14 časova po lokalnom vremenu, dakle usred dana.

Prema podacima koje je izneo Al Džazirin urednik za Jemen Ahmed al Šalafi, pogođeni su kampovi nekoliko vladinih formacija: snaga Homeland Shield, Snaga za hitne intervencije i Prvog vojnog regiona u Hadramautu. Sami huti opisali su svoje mete drugačije. Njihov vojni portparol Jahja Sari tvrdio je da su gađane Prva i Treća divizija za hitne intervencije, formacije koje podržava Saudijska Arabija.

Razlika u nazivima nije puka terminologija. Snage Homeland Shield formirane su 2022. uz saudijsku podršku, broje desetine hiljada ljudi i čuvaju liniju Marib, Hadramaut i saudijsku granicu. Snage za hitne intervencije osnovane su predsedničkim dekretom krajem 2025, pod nadzorom koalicije koju predvodi Rijad, i drže kopnene granice i antihutske frontove u Al Džavfu i Hadramautu. Reč je, dakle, o jezgru saudijske vojne konstrukcije na istoku zemlje.

Zašto je broj žrtava toliko visok

Komanda Prve divizije za hitne intervencije objasnila je da su gubici veliki jer su se vojnici tog jutra okupili na obuci. Jemenski zvaničnici govore o najmanje 30 poginulih, dok se broj ranjenih razlikuje od izvora do izvora, od najmanje 15 do najmanje 50, uz procenu da će rasti. Jemenska vojska javno je potvrdila da je bilo mrtvih i ranjenih, ali nije saopštila brojku.

Sari je tvrdio da su ubijene ili ranjene stotine pripadnika vladinih snaga i da su uništeni kampovi, skladišta, vozila i naoružanje. Ta cifra nije nezavisno potvrđena i ostaje hutska tvrdnja. On je kasnije objavio i poruku pripadnicima vladinih snaga:

Savetujemo zavedenima i prevarenima među našim narodom da napuste kampove saudijskog neprijatelja i vrate se svojim domovima pre nego što bude prekasno.

Kao razlog operacije huti su naveli koncentraciju saudijski podržanih snaga na istoku Jemena i saudijsku blokadu njihovih luka i aerodroma u Sani. Iz drugog tabora poruka je bila suprotna. Abdul Malik al Mehlafi, zamenik predsednika jemenskog Tela za konsultacije i pomirenje, ocenio je da huti gađaju vladine položaje jer pritisak na njih raste.

Ovo je njihov pravi projekat: produžavanje rata i sprečavanje obnove države.

Šta je pukao lanac od aprila 2022

Ovo je najteža eskalacija od faktičkog primirja iz aprila 2022, kada su prekinute veće borbe između Huta i koalicije koju predvodi Saudijska Arabija. Lanac koji je doveo do četvrtka može se pratiti unazad mesec dana, korak po korak.

• Sredinom jula huti su saopštili da iranskom avionu nije dozvoljeno sletanje na aerodrom u Sani.
• 13. jula jemenska vlada je objavila da su njene snage gađale taj aerodrom kako bi sprečile sletanje još jednog iranskog aviona.
• Huti su odgovorili napadom na saudijski aerodrom Abha, koji je Rijad proglasio presretnutim.
• 20. jula huti su objavili pomorsku blokadu Saudijske Arabije i počeli da napadaju brodove povezane sa kraljevinom.
• Saudijska koalicija je uzvratila vazdušnim udarima na navodne hutske objekte u zapadnom Jemenu, prvi put od 2022.

U tom talasu bila je i bitka južno od luke Hodeida prošlog meseca, kada je jemenski državni ministar Valid al Kudajmi saopštio da je poginulo najmanje 15 pripadnika vladinih snaga, a više od 50 pripadnika Huta. Poređenje je poučno: ono što je pre mesec dana bilo opisano kao najžešći sudar u godinama, sada je nadmašeno jednim jedinim popodnevom.

Napadi se nisu zaustavili na jemenskoj teritoriji. Koalicija je saopštila da je u napadu na saudijski pogranični grad Nadžran povređeno 11 civila, među njima žena i dete. Portparol koalicije Turki al Maliki izjavu je formulisao pravnim rečnikom:

Reč je o terorističkim napadima koji predstavljaju flagrantno kršenje međunarodnog humanitarnog prava.

Ambasada Sjedinjenih Američkih Država u Jemenu izrazila je saučešće porodicama poginulih vojnika i napade nazvala kukavičkim, uz ocenu da oni predstavljaju još jedan primer terorizma nad jemenskim narodom. Huti napad na Nadžran nisu odmah preuzeli na sebe.

Kako se ovo prelama na evropske rute

Istog dana kada su rakete pale na Marib, saudijsko Ministarstvo odbrane objavilo je da je general-major Abdulah al Šehri imenovan za komandanta nove međunarodne pomorske alijanse za zaštitu Crvenog mora i Bab el Mandeba. Dva poteza koja se poklapaju po datumu opisuju istu stvar iz dva ugla: jedna strana pojačava kopnenu vatru, druga institucionalizuje odbranu plovnog puta.

Za evropske i srpske uvoznike važan je zbir, a ne pojedinačni incident. Dok je južni izlaz iz regiona pod hutskim pritiskom, Ormuški moreuz na drugoj strani Arabijskog poluostrva praktično je zatvoren zbog rata Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana. Dva glavna izlaza za naftu i robu istovremeno su sputana, a to se u Evropi ne meri saopštenjima nego cenom prevoza i rokovima isporuke.

Baraa Šiban, analitičar Kraljevskog instituta za odbrambene studije, opisao je hutsku računicu kao postepenu i postojanu eskalaciju na više frontova, sa ciljem da krhko primirje postane neodrživo. Po njegovoj oceni, to je krupan rizik za same Hute, ali može da posluži iranskim interesima time što pojačava regionalni pritisak na administraciju američkog predsednika Donalda Trampa.

Jemenski rat u sadašnjem obliku traje od 2014, kada su huti zauzeli Sanu i naterali međunarodno priznatu vladu u izgnanstvo. Saudijska koalicija se umešala godinu dana kasnije i od tada nije uspela da ih vojno porazi. Ono što je četvrtak promenio nije odnos snaga, nego prag: posle četiri godine relativnog zatišja, kampovi na kopnu ponovo su legitimna meta za obe strane, a prva provera koliko daleko to ide biće ponašanje nove pomorske komande u Crvenom moru.