Drugi udar na rafineriju u Džizanu za dve nedelje
Rafinerija u Džizanu pogođena je dronom u nedelju ujutru, drugi put za nepune dve nedelje, a saudijsko ministarstvo energetike potvrdilo je samo da je požar ugašen i da nema povređenih.
Aramkova rafinerija u Džizanu, na saudijskoj obali Crvenog mora i sedamdesetak kilometara od granice sa Jemenom, gorela je u ranim jutarnjim satima u nedelju 9. avgusta, a odgovornost za udar dronom preuzeli su Huti. Za Srbiju, koja sirovu naftu plaća po ceni formiranoj na svetskom tržištu, ovo nije udaljena vest: Džizan je jedno od postrojenja koja drže ponudu goriva na jugu Crvenog mora, a to more je put kojim tankeri idu ka Suecu i evropskim lukama.
Saudijsko ministarstvo energetike saopštilo je na mreži X da su vatrogasne ekipe industrijske bezbednosti Aramka ugasile požar i da nadležni sprovode dalje procedure. U saopštenju nema povređenih i nema uzroka. Ni posle nekoliko sati Rijad nije zvanično potvrdio da je reč o napadu, iako je hutska strana do tada već objavila da je udar njen.
Šta je Aramkova rafinerija u Džizanu?
Postrojenje prerađuje oko 400.000 barela sirove nafte dnevno i proizvodi benzin, dizel sa vrlo niskim sadržajem sumpora, avio gorivo, benzen i sumpor. Leži na samoj obali, blizu jemenske granice, i to ga čini najizloženijom tačkom saudijske energetske infrastrukture prema jugu. Do njega se sa jemenske teritorije stiže dronom kratkog doleta, bez ulaska u dubinu saudijske teritorije i bez prolaska kroz gušću mrežu protivvazdušne odbrane oko istočnih naftnih polja.
Portparol jemenskih oružanih snaga Jahja Sari objavio je da je operacija izvedena dronom, a kao razlog naveo saudijske letelice nad severnim jemenskim provincijama.
Jemenske oružane snage uspele su da dronom pogode rafineriju Aramka u Džizanu, a pogodak je bio precizan. Ovo gađanje dolazi kao odgovor na to što je saudijski neprijatelj svojim dronovima narušio vazdušni prostor provincija Sada i Hadža.
Sada i Hadža su severne jemenske provincije uz saudijsku granicu i uporišta hutskog pokreta. Njihovim pominjanjem se udar na naftno postrojenje u susednoj državi predstavlja kao uzvraćanje na izviđačke letove, dakle kao odgovor u istoj kategoriji.
Udar je stigao pre nego što je pogon vraćen u rad
Ista rafinerija bila je zaustavljena 27. jula, posle ranijeg hutskog udara koji je oštetio IGCC kompleks, dakle postrojenje za integrisano gasifikaciono kombinovano sagorevanje, i deo rezervoarskog parka. Konsultantska kuća IIR je tada procenila da bi Džizan mogao da se vrati u pogon oko 15. avgusta.
Novi udar je, po toj računici, stigao dok postrojenje još nije bilo vraćeno u pun rad. Šteta se zato ne meri prevashodno izgubljenim barelima, nego pomeranjem roka popravke, jer se sanacija od prvog udara sada odvija na lokaciji koja je i dalje meta. Za osiguravače i za trgovce naftom to je drugačija vrsta rizika od jednokratnog incidenta.
Aramko tvrdi da izvoz nije dirnut
Izvršni direktor Aramka Amin Naser izjavio je prošle nedelje da su proizvodnja, izvoz i domaće snabdevanje gorivom ostali netaknuti uprkos prijavljenim napadima na postrojenja kompanije. Odbio je da komentariše pojedinačne vojne i bezbednosne incidente.
Naser je naveo i da Aramko oštećena postrojenja vraća u funkciju šest puta brže od proseka industrije i da bi kompanija mogla da se vrati na predratni nivo proizvodnje za nekoliko dana kada uslovi to dozvole. Prema njegovim rečima, sa postrojenja na zapadnoj obali zemlje i dalje se izvozi oko pet miliona barela sirove nafte dnevno.
Meta se pomera sa granice ka Suecu
Huti su ranije gađali i naftna postrojenja u Janbuu, znatno severnije na istoj obali, pa domet kampanje više ne staje na pojasu uz jemensku granicu. Nedavno smo pisali o hutskim napadima na vojne kampove u Jemenu, u kojima su poginuli desetine vojnika snaga koje podržava Rijad. Džizan pokazuje da se ista kampanja istovremeno vodi protiv civilne energetske infrastrukture na teritoriji druge države.
Za srpsku stranu posledica dolazi preko cene barela. Svaki dodatni rizik na ruti kroz Bab el Mandeb i Suec ulazi u premiju osiguranja tankera, pa i u cenu sirove nafte, a ta cena u Srbiju stiže sa zakašnjenjem od nekoliko nedelja, na pumpama i u ceni prevoza robe. Sledeći datum koji treba pratiti je 15. avgust, rok koji je IIR dao za povratak Džizana u pogon, i sada je jasno da se taj rok računa od novog požara, a ne od onog iz jula.
