Trojka traži da OHR zaštiti Memorijalni centar Srebrenica
Denis Zvizdić, Saša Magazinović i Predrag Kojović zatražili su od PIC-a i OHR-a poseban status za Memorijalni centar Srebrenica, dok je broj pozvanih na saslušanje u Srebrenici porastao na 28.
Tri poslanika Trojke u Parlamentarnoj skupštini Bosne i Hercegovine, Denis Zvizdić, zamenik predsedavajućeg Predstavničkog doma, Saša Magazinović i Predrag Kojović, uputila su 7. avgusta Upravnom odboru Saveta za implementaciju mira (PIC) i Kancelariji visokog predstavnika (OHR) inicijativu za pokretanje međunarodnog procesa kojim bi Memorijalni centar Srebrenica-Potočari dobio poseban pravni i administrativni status. Adresa je odabrana pažljivo: zahtev nije upućen domaćim institucijama nego međunarodnim, u nedelji u kojoj entitetsko pravosuđe iz Bijeljine i Zvornika saslušava ljude koji su radili u toj ustanovi. Time se spor oko Potočara sa lokalnog nivoa premešta na nivo na kome se odlučuje o dejtonskom uređenju, a to je tema koja se tiče i Beograda i celog regiona.
Šta tačno traži inicijativa upućena OHR-u
Predlagači u tekstu inicijative navode da postojeći institucionalni okvir ne pruža dovoljne garancije za nezavisnost i nesmetan rad ustanove koja čuva sudski utvrđene činjenice o genocidu i dostojanstvo više od osam hiljada ubijenih. Predloženi model, kako ističu, ne bi zadirao u ustavni poredak Bosne i Hercegovine, nego bi trebalo da obezbedi da status memorijalnog kompleksa ne zavisi od dnevnih političkih odnosa.
Konkretno se traže:
- trajna autonomija Memorijalnog centra u memorijalnoj, istraživačkoj i obrazovnoj misiji
- bezbednosne garancije za zaposlene, istraživače, svedoke, preživele i posetioce
- međunarodni mehanizmi zaštite samog kompleksa u Potočarima
- dugoročno čuvanje arhivske građe, dokaza i kulturno-istorijskog nasleđa
Hronologija koja je dovela do zahteva
Povod je akcija koja traje od kraja jula. 30. jula Memorijalni centar predstavio je godišnji Izveštaj o poricanju genocida. Već sutradan, 31. jula, poziv na saslušanje u Policijsku stanicu Srebrenica, koja je u sastavu Policijske uprave Zvornik, dobilo je 26 sadašnjih i bivših saradnika ustanove. Do 7. avgusta taj broj je porastao na 28.
Direktor Memorijalnog centra Emir Suljagić ocenio je da obim i trenutak akcije isključuju rutinu.
“Istovremeno privođenje i saslušavanje više od polovine osoba iz Srebrenice koje su u različitim periodima bile angažovane u radu Memorijalnog centra ne može se smatrati rutinskim postupanjem.”
Suljagić je dodao da posledice ne trpe samo zaposleni: “Na udaru su branitelji ljudskih prava, istraživači, povratnici, svjedoci i članovi bošnjačke zajednice u Srebrenici koji svojim radom doprinose očuvanju kulture sjećanja.” Najavio je i da će ustanova iskoristiti sva raspoloživa pravna sredstva radi zaštite zaposlenih i saradnika.
Zašto predmet vodi tužilaštvo u Bijeljini
Okružno javno tužilaštvo u Bijeljini formiralo je predistražni predmet, oznake KTA, o poslovanju Memorijalnog centra tokom 2022. godine, po članu 264 Krivičnog zakonika Republike Srpske, koji se odnosi na utaju poreza i doprinosa. Iz tužilaštva su saopštili da se “u okviru predmeta, pod nadzorom postupajućeg tužioca, preduzimaju mjere i radnje s ciljem provjere dostavljenih informacija”, da naredba o sprovođenju istrage još nije doneta i da se svi pozvani ispituju isključivo u svojstvu svedoka. Konačna odluka biće doneta kada se prikupi dokumentacija.
Tu je i tačka koja objašnjava zašto je slučaj završio pred međunarodnim adresama. Suljagić je naveo da Memorijalni centar posluje preko državnog trezora Bosne i Hercegovine, dok predmet o njegovom poslovanju vodi entitetsko tužilaštvo po entitetskom krivičnom zakoniku. Sukob dve nadležnosti je upravo ono što inicijativa Trojke pokušava da zaobiđe.
Reakcija Brisela i misije OEBS-a
Misija OEBS-a u Bosni i Hercegovini i Evropska unija u Bosni i Hercegovini oglasile su se 3. avgusta zajedničkim saopštenjem.
“Misija OSCE-a u Bosni i Hercegovini i Evropska unija u Bosni i Hercegovini pažljivo prate dešavanja u vezi s ispitivanjem osoba koje je Memorijalni centar Srebrenica trenutno ili ranije profesionalno angažovao.”
Dve institucije pozvale su pravosudne organe na blagovremeno i tačno informisanje javnosti, pozivajući se na Komunikacionu strategiju Visokog sudskog i tužilačkog saveta Bosne i Hercegovine za period od 2026. do 2029. godine.
Ranije, 31. jula, udruženja žrtava genocida zatražila su hitnu proveru postupanja od Visokog sudskog i tužilačkog saveta, od predsednice i glavnog tužioca Međunarodnog rezidualnog mehanizma za krivične sudove i od visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini. U njihovom saopštenju stoji da “provođenje ove akcije izaziva ozbiljnu zabrinutost zbog mogućeg institucionalnog pritiska”. Udruženja su podsetila i na Rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija A/RES/78/282, usvojenu 23. maja 2024. godine, kojom je 11. jul proglašen Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici.
Poziv bivšim zaposlenima
Istog dana kada je inicijativa upućena, Memorijalni centar objavio je poziv sadašnjim i bivšim zaposlenima i saradnicima da mu se jave ako dobiju poziv Policijske stanice Srebrenica. Ustanova nudi organizovanje pravnog zastupanja i druge oblike pravne pomoći i traži da je kontaktiraju bez odlaganja, kako bi podrška bila koordinisana tokom postupka.
Dva roka sada teku uporedo, i nijedan nije unapred određen. Tužilac u Bijeljini odluku donosi tek kada prikupi celu dokumentaciju, a Upravni odbor PIC-a o inicijativi Trojke raspravlja na sednici koja još nije zakazana.
