Kopernikus: rekordne vrućine u Evropi, Dunav se povlači

Klimatska služba Evropske unije Kopernikus objavila je u ponedeljak, 10. avgusta 2026, merenja za jun i jul, a jedan podatak iz tog izveštaja tiče se Srbije neposredno: Dunav, reka koja protiče kroz deset evropskih zemalja i kroz našu, ovog leta ima neuobičajeno nizak protok. U istom periodu zapadna Evropa je imala najtopliji jun i jul otkako se vodi merenje, sa prosečnom temperaturom vazduha od 21,62 stepena Celzijusa, čime je nadmašen rekord postavljen 2022. godine.

Talasi vrućine na kontinentu traju od maja. Za to vreme izbili su veliki požari, suša se produžila, a pao je i niz nacionalnih temperaturnih rekorda. Francuska i Španija su ovog leta gasile najteže požare u novijoj istoriji.

Zašto je suša ovog leta teža nego 2022?

Odgovor je u zemljištu. Kopernikus navodi da je vlažnost površinskog sloja zemljišta u zapadnoj Evropi u julu 2026. bila znatno niža nego u julu 2022, kada je region pogodila prethodna teška suša. Isušeno tlo prestaje da radi kao prirodni hladnjak, pa se toplota iznad njega brže nakuplja.

Samanta Berdžes, strateška voditeljka za klimu u Evropskom centru za srednjoročne vremenske prognoze (ECMWF), koji vodi Kopernikus, objasnila je taj mehanizam u saopštenju uz objavu podataka:

Uporni sistemi visokog pritiska zarobili su toplotu iznad zapadne Evrope, a ekstremne temperature su i pojačale rasprostranjenu sušu. Kako se zemljište isušuje, ono gubi sposobnost da prirodno hladi, pa se toplota lakše nakuplja. Ovo je jasan primer kako klimatske promene pojačavaju temperaturne ekstreme, pri čemu se toplota i suša sve više međusobno pojačavaju.

Ekstremni do rekordni deficiti padavina i vlage u zemljištu zabeleženi su u Francuskoj, Španiji, Austriji, Mađarskoj, Velikoj Britaniji, Irskoj, delovima Nemačke i na Islandu.

Sena, Rajna i Dunav na niskoj vodi

Tri velike evropske reke izdvojene su u izveštaju kao naročito pogođene. Niski protoci Sene, Rajne i Dunava poremetili su rečni saobraćaj, navodnjavanje i proizvodnju energije u više evropskih zemalja.

Za Srbiju je to više od vesti iz Brisela. Reč je o istom vodotoku koji u zemlju ulazi kod Bezdana i izlazi kroz Đerdap, i o plovnom putu koji nosi teret ka Crnom moru. Kada nivo padne, barže smanjuju gaz i tovar, a troškovi prevoza rastu na celoj deonici, ne samo na gornjem toku u Austriji i Mađarskoj.

Domaći kontekst je već ovde. Republički hidrometeorološki zavod najavio je za ovaj ponedeljak temperature do 39 stepeni, a u Čačku su na snazi restrikcije vode. Evropski izveštaj tu domaću epizodu smešta u širu sliku: nije reč o jednom vrelom danu, nego o dvomesečnom režimu koji je oborio kontinentalni rekord.

Globalne brojke

Prosečna temperatura vazduha u julu na nivou planete iznosila je 16,90 stepeni Celzijusa, odnosno 1,47 stepeni iznad predindustrijskog nivoa, pa je prošli mesec zajednički drugi najtopliji jul otkako postoje merenja.

Okean je zabeležio više. Prosečna temperatura površine mora van polarnih oblasti u julu iznosila je 20,96 stepeni, iznad rekorda iz 2023. godine koji je stajao na 20,89 stepeni. Toplije more znači i snažnije oluje i obilnije padavine kada se vlaga jednom oslobodi.

Kopernikus podseća i na dužu liniju: poslednjih 11 godina ujedno su i 11 najtoplijih otkako se meri.

Godina još nije zaključena. Kopernikus zasad 2026. svrstava na treće mesto, iza 2024. i 2025, ali naučnici navode da bi do kraja godine mogla da priđe vrhu ili da prestigne 2024, zbog spoja ubrzanog zagrevanja i snažnog El Ninja, periodičnog zagrevanja delova Pacifika koje pomera temperature širom sveta. Presudiće merenja jeseni, a naredni mesečni bilten evropske službe pokazaće koliko se avgust uklopio u isti obrazac.