Dunav na 40 odsto: izvoz žita ka Konstanci stao

Vršilac dužnosti direktora Produktne berze u Novom Sadu Vlado Kovačević kaže za RTS da je protok Dunava na granici sa Rumunijom pao na oko 40 odsto uobičajenog nivoa. Time je, prema njegovim rečima, praktično prekinuta najvažnija izvozna magistrala srpskog žita, koja preko reke vodi ka rumunskoj luci Konstanca.

Podatak stiže dan pošto su na Produktnoj berzi zaključeni prvi ugovori za novi rod kukuruza i suncokreta. Cene, bez PDV-a, na dan 2. septembra iznosile su: pšenica 20 do 20,2 dinara po kilogramu, kukuruz 19 do 19,2 dinara, suncokret 52 do 52,2 dinara, soja 55 do 56 dinara i ječam 17,8 do 18 dinara. Kukuruz sa urađenom analizom na aflatoksin postiže višu cenu od pošiljki bez analize.

Rod kukuruza i soje ispod proseka

Konkretnih podataka o prinosima za ovu godinu još nema, ali informacije sa terena, kaže Kovačević, već pokazuju pravac.

“Ono što nam stiže sa terena je da će biti ispodprosečan rod soje i kukuruza, dok po pitanju suncokreta očekujemo bolji rezultat”, kaže Kovačević.

Suncokret ima duži vegetacioni period od kukuruza i soje, ali je otporniji na sušu, pa su, uprkos dužoj vegetaciji, očekivanja za njegov prinos povoljnija.

Zašto je Dunav postao problem za izvoznike

Žitarice i uljarice spadaju u rasuti tovar relativno male vrednosti u odnosu na masu, pa trošak transporta direktno određuje da li je izvoz uopšte isplativ. Nizak vodostaj Dunava zato nije samo logistička neprijatnost nego i cenovni faktor.

“Praktično je naša najbitnija izvozna magistrala, Dunav prema luci Konstanca, sada prekinuta”, ističe Kovačević.

Kao zamena ostaju kamionski i železnički prevoz, oba skuplja i sporija od rečnog. Kovačević dodaje da na međunarodnom tržištu istovremeno utiče i situacija u crnomorskom regionu, sa smanjenim izvozom iz Ukrajine i Rusije, tako da poremećaj na Dunavu dolazi u trenutku kada su alternativni pravci već pod pritiskom.

Ratari se okreću pšenici

Ponavljane suše i ekstremne temperature poslednjih godina već su promenile setvenu strukturu. Kovačević, pozivajući se na podatke Republičkog zavoda za statistiku, navodi da su površine pod pšenicom, koja ima kraći vegetacioni period i bolje podnosi visoke letnje temperature, povećane za 7,5 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Površine pod kukuruzom su u istom periodu smanjene za 3,8 odsto, pod sojom za 7,5 odsto, dok su površine pod suncokretom porasle za 3,5 odsto.

Portal Srpske novine je krajem avgusta pisao o zahtevu ratara za subvencijama, u trenutku kada se suncokret na Produktnoj berzi prodavao po oko 50 dinara po kilogramu, a kukuruz po 19 dinara. Sadašnje cene, 52 do 52,2 dinara za suncokret i 19 do 19,2 dinara za kukuruz, pokazuju da se odnos cena tih dana kultura u međuvremenu nije bitno promenio, dok je problem sa izvozom preko Dunava tek sada dobio konkretnu brojku, 40 odsto uobičajenog vodostaja.

Turbulentna jesen

Kovačević ističe da je geopolitika poslednjih godina postala faktor koji ranije nije u tolikoj meri ulazio u prognoze cena žitarica i uljarica. Posebna nepoznanica je koliko će biti prohodni izvozni kanali iz Ukrajine i Rusije. Domaće cene, dodaje, prate kretanja na svetskim berzama: cena pšenice na američkom tržištu dostigla je najviši nivo u poslednje tri godine, a na pariskom Matifu se kretala oko 239 evra po toni, uz rast i kod kukuruza.

Kao primer koliko brzo se trgovinski tokovi mogu promeniti, Kovačević navodi da Rumunija ove godine ima dobar prinos pšenice ali slabiji kvalitet, pa se srpska pšenica, boljeg kvaliteta, izvozi tamo i meša sa rumunskom. Nije isključeno ni da Mađarska ove godine uveze kukuruz iz Srbije, situacija koja ranije nije bila uobičajena.

“Očekujemo turbulentnu jesen, ali naši ratari i trgovci su se već navikli na tako nešto”, kaže Kovačević.

Poljoprivrednicima savetuje da kontinuirano prate tržište i, gde je to moguće, upravljaju rizikom od promene cena, s obzirom na to koliko brzo geopolitika, logistika i nivo Dunava mogu da pomere cifre na kojima trenutno posluju.