UN u Njujorku: 129 pogubljenih ukrajinskih zarobljenika
Pomoćnica generalnog sekretara UN Klaudija Fuentes Hulio iznela je u Savetu bezbednosti da je više od 16.000 ukrajinskih civila i dalje lišeno slobode, a 95 odsto zarobljenika prijavilo mučenje.
Pred Savetom bezbednosti Ujedinjenih nacija u Njujorku u ponedeljak su izneti podaci koji do sada nisu bili objavljeni: više od 16.000 ukrajinskih civila zadržanih tokom rata i dalje je lišeno slobode, mnogi bez ikakvog kontakta sa spoljnim svetom i po osnovama koje nisu u skladu sa međunarodnim pravom. Ukrajinski ratni zarobljenici o kojima Ujedinjene nacije imaju neposredna svedočenja gotovo bez izuzetka prijavljuju mučenje. Neformalnu sednicu sazvale su Letonija i Ujedinjeno Kraljevstvo, u telu u kome Rusija sedi kao stalna članica sa pravom veta.
Brojke je iznela Klaudija Fuentes Hulio, pomoćnica generalnog sekretara UN za ljudska prava. Od početka invazije osoblje Ujedinjenih nacija razgovaralo je sa 910 ukrajinskih ratnih zarobljenika i 403 civilna zatočenika, i to tek pošto su pušteni. Više od 95 odsto zarobljenika i 85 odsto civila reklo je da su mučeni ili zlostavljani, često više puta. Prijavljivali su i seksualne napade, uskraćivanje hrane i nedovoljnu lekarsku negu. Mučenje i zlostavljanje su, prema oceni njene kancelarije, rasprostranjeni i sistematski i traju i dalje.
“Ujedinjene nacije su dokumentovale pogubljenje 129 ukrajinskih ratnih zarobljenika na početku njihovog zarobljeništva i smrt 48 ukrajinskih ratnih zarobljenika u pritvoru.”
Reč je o smrtima koje su, kako je navedeno, posledica mučenja, uskraćivanja lekarske nege ili neljudskih uslova u pritvoru. Ujedinjenim nacijama nije odobren pristup pritvorskim objektima u Rusiji, pa procena od 16.000 ljudi ne razdvaja odrasle od dece.
Šta su Savetu bezbednosti rekli oni koji su pušteni
Huan Lejva Garsija, ukrajinski vojnik rođen u Mariupolju od majke Ukrajinke i oca Kubanca, bio je među braniocima Azovstalja koji su se predali ruskim snagama u maju 2022. U zarobljeništvu je proveo 1.183 dana. Kada je pušten, imao je 55 kilograma, a fotografiju svog tela pokazao je članovima Saveta. Tvrdi da je bio teže tučen i više ponižavan od ostalih, jer su ga zbog kubanskog porekla sumnjičili da je strani plaćenik, a zbog studija u Sjedinjenim Državama da je američki špijun.
“Ruse je razbesnelo to što neko ko ima vezu sa Kubom, koju smatraju saveznikom, ratuje protiv njihove okupacione vojske.”
Garsija je i danas u ukrajinskoj vojsci. Rekao je i da su dvojica njegovih prijatelja pretučena na smrt u pritvorskim centrima u Donjeckoj oblasti, a da su još dvojica umrla zbog uslova u ruskim zatvorima i vraćena u domovinu u plastičnim vrećama.
Krimskotatarska aktivistkinja Lenije Umerova sebe je opisala kao političkog zatvorenika Rusije. Njeno zatočeništvo počelo je kada je iz Gruzije pokušala da uđe u Rusiju kako bi posetila teško bolesnog oca na Krimu, poluostrvu koje je deo Ukrajine, a pod ruskom okupacijom je od 2014. Zadržana je po, kako kaže, izmišljenim optužbama. Za razliku od većine drugih, uspela je da stupi u kontakt sa advokatom, koji je u trećem mesecu izdejstvovao sudsko rešenje o puštanju. Čim su se kapije zatvora otvorile, na glavu joj je stavljena vreća i ponovo je odvedena. Za šest meseci prošla je kroz sedam različitih objekata, što je nazvala vrteškom represije. Imenovala je nekoliko žena koje su i sada u ruskim zatvorima i navela da je najmanje 84 žene krivično gonjeno.
Šta su UN utvrdile o ruskim zarobljenicima
Ista kancelarija razgovarala je i sa 816 ruskih ratnih zarobljenika i 57 zarobljenika iz trećih zemalja, poreklom iz više od 45 država, koji su se borili u sastavu ruskih oružanih snaga. Oko polovine njih prijavilo je mučenje ili zlostavljanje, pretežno u prvim danima zarobljeništva i tokom ispitivanja. Posmatrači Ujedinjenih nacija naveli su da uslovi u ukrajinskim pritvorskim objektima uglavnom odgovaraju međunarodnom humanitarnom pravu i da su bolji nego 2022.
Ruska strana je nalaze odbacila. Zamenica stalnog predstavnika Rusije Marija Zabolockaja poručila je Savetu da ruske oružane snage poštuju međunarodno humanitarno pravo, uključujući i postupanje prema zarobljenicima, i ustvrdila da ruski zarobljenici u Ukrajini trpe mučenje i degradaciju. Sednicu je nazvala delom dezinformacione kampanje protiv Rusije koju finansiraju države NATO uključene u sukob, a njen cilj je, kako je rekla, da se osujete napori ka mirnom rešenju i opravdaju udari na rusku teritoriju i na civile.
Zamenik stalnog predstavnika Ukrajine Volodimir Pavličenko izjavio je da ga je pogodilo to što Rusija na sednici nije bila spremna da razgovara o povratku ratnih zarobljenika, uključujući i sopstvene, ni o svim civilnim zatočenicima, među kojima su i odvedena deca.
Rat traje četvrtu godinu, a napadi obe strane su tokom leta pojačani. Pristup ruskim pritvorskim objektima Ujedinjene nacije nemaju od februara 2022, pa se svaka nova brojka i dalje gradi od svedočenja onih koji su izašli.
