Rusija napala Ukrajinu: 10 mrtvih, dron pogodio brod
Ruski raketni i dronovski napad tokom noći pogodio je Kijevsku, Zaporošku i Odesku oblast. Poginulo je najmanje 10 ljudi, a dron je na Crnom moru pogodio civilni brod i ubio kapetana.
Rusija je u noći između 16. i 17. septembra izvela jedan od najvećih napada na Ukrajinu u poslednjim nedeljama, samo nekoliko dana pošto je predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp saopštio da su Kijev i Moskva navodno pristali da prestanu da gađaju energetsku infrastrukturu jedni drugima. Za Beograd ova vest nije daleka epizoda rata: Srbija zavisi od stabilnosti energetskog tržišta u regionu, njen put ka Evropskoj uniji se već godinama meri i spremnošću da uskladi spoljnu politiku sa sankcijama prema Moskvi, a svaka eskalacija na istoku kontinenta odmah se oseti i na cenama energenata koje plaćaju srpska domaćinstva.
Napad je, prema ukrajinskom ratnom vazduhoplovstvu, izveden balističkim i krstarećim raketama, raketama tipa Oniks i krstarećim raketama “Banderol”, uz 157 dronova i mamaca. Glavne mete bile su Kijevska, Zaporoška i Odeska oblast, a napad se nastavio i u četvrtak ujutru, kada je Rusija dvema balističkim raketama pogodila i čeličanu Zaporožstalj, u vlasništvu kompanije Metinvest, najvećeg proizvođača čelika u Ukrajini.
Brojke se razlikuju od izvora do izvora
Ukrajinski i američki izvori ne slažu se u potpunosti oko razmera napada. Portal Kyiv Independent, pozivajući se na ukrajinske vlasti, navodi da je poginulo najmanje 10 ljudi, a ranjeno najmanje 75 u celoj Ukrajini. Prema istom izvoru, ukrajinska protivvazdušna odbrana oborila je ili ometala elektronskim ratovanjem 124 od 157 ruskih dronova, kao i sedam od deset raketa “Banderol”.
Agencija Asošijeted pres, čiji tekst prenosi američki portal KSAT, navodi drugačiju sliku: prema njoj je najmanje 19 ljudi ranjeno u napadu na Kijev i širi region oko prestonice, dok ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo govori o ukupno 131 uništenom ili ometanom ruskom cilju tokom cele noći. Važno je naglasiti da se ta devetnaestorka ranjenih, prema samom tekstu agencije, odnosi isključivo na Kijev i okolinu, a ne i na Odesu. Odesa se u istom izveštaju agencije pominje posebno, sa sedam ranjenih, i taj broj nije uračunat u pomenutih 19.
Po podacima koje navodi Kyiv Independent, u Kijevu je ranjeno 20 ljudi, među njima devojčica od 10 i dečak od 12 godina, a u gradu je pogođeno više od 10 lokacija. U široj Kijevskoj oblasti oštećeno je 33 objekta, uključujući jednu obrazovnu ustanovu. U Dnjepropetrovskoj oblasti poginulo je pet ljudi, a sedam je ranjeno. U Donjeckoj oblasti stradala su dva čoveka, petoro je ranjeno. U Hersonskoj i Sumskoj oblasti poginula je po jedna osoba, a u obe je ranjeno po 14 ljudi. U Zaporoškoj oblasti ranjeno je pet osoba, a u Kirovogradskoj najmanje četiri, pošto su ruski udari pogodili centar Kropivnickog.
Napad na civilni brod u Crnom moru
Poseban deo napada odigrao se na moru. U četvrtak ujutru ruski dron je pogodio civilni trgovački brod koji je plovio pod zastavom Tanzanije. Kapetan broda je poginuo, troje članova posade je ranjeno, a nadgrađe i paluba broda su oštećeni. Regionalni šef u Odesi Oleh Kiper je optužio Rusiju da namerno gađa ukrajinske luke i civilna trgovačka plovila. U samoj Odesi ranjeno je sedmoro ljudi, među njima dvoje dece, oštećeni su stanovi od 14. do 16. sprata jedne stambene zgrade, a jedna privatna kuća je potpuno srušena.
Ukrajinski odgovor: rafinerija u Jaroslavlju i aerodrom u Rostovu
Ukrajina nije ostala pasivna. Predsednik Volodimir Zelenski saopštio je da su ukrajinske snage iste noći gađale naftnu rafineriju u Jaroslavlju i vojni aerodrom u Rostovskoj oblasti, u operaciji u kojoj su, prema njegovim rečima, učestvovale Bezbednosna služba Ukrajine, specijalne operativne snage, vojna obaveštajna služba i Služba spoljne obaveštajne službe. Na aerodromu u Rostovu oštećeni su jedan avion An-12, dva aviona An-26 i tri helikoptera. Ukrajinske snage su, prema ranijim navodima, pogodile i dva lansera sistema S-400 u Brjanskoj oblasti Rusije.
Da li je energetsko primirje još moguće?
Napad dolazi svega nekoliko dana pošto je Tramp na društvenim mrežama tvrdio da su Kijev i Moskva pristali da prestanu da gađaju energetska postrojenja, o čemu su Srpske Novine pisale u tekstu “Tramp: Kijev i Moskva prestaju da gađaju energetiku”. Zelenski je tu tvrdnju osporio, poručivši da će Ukrajina pristati na prekid napada na energetiku samo ako Rusija prestane da gađa ukrajinska energetska postrojenja. Ministar spoljnih poslova Ukrajine Andrij Sibiha rekao je da je Kijev spreman na primirje koje bi obuhvatilo i energetiku i Crno more, ali da još nema znaka da je Rusija spremna na isto.
“Verujem da bi postizanje primirja moglo biti jedan od ključnih ishoda tog susreta. Moglo bi to biti primirje koje pokriva i energetski sektor i Crno more, upravo u toj kombinaciji”, rekao je Sibiha, najavljujući susret Zelenskog i Trampa na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija ovog meseca.
Napad je imao odjek i van granica Ukrajine. Poljski premijer Donald Tusk saopštio je da se tokom napada dronovima na zapadnu Ukrajinu čula snažna eksplozija blizu poljske granice, zbog čega je poljsko ratno vazduhoplovstvo podiglo lovce u vazduh. Za zemlje u susedstvu, uključujući i Srbiju koja prati svaki znak da bi se rat mogao proširiti na teritoriju članice NATO-a, to je podsetnik da granica bezbednosti ostaje tanka, dok se odgovor na pitanje da li će energetsko primirje uopšte zaživeti očekuje tek na susretu ukrajinskog i američkog predsednika krajem meseca.
