Vašington pokrenuo sankcioni juriš na Iran

Novi krug pritiska na Teheran nije samo poruka Vašingtona Iranu, nego i signal svakoj zemlji koja s Iranom i dalje trguje, uključujući i one koje formalno nisu deo zapadnog sankcionog fronta. Za Srbiju, koja veliki deo naftnih derivata uvozi i čiji je NIS godinama unazad pod pritiskom američkih mera zbog ruskog vlasništva, svaki novi udar na globalno tržište nafte i finansijske tokove oko Irana ima direktnu vezu sa cenom goriva kod kuće.

Ministarstvo finansija Sjedinjenih Američkih Država pokrenulo je u ponedeljak, 24. avgusta, kampanju pod nazivom “Operation Economic Outcast”, u prevodu Operacija ekonomski izopštenik. Kampanju je na konferenciji za novinare predstavio ministar finansija Skot Besent, koji ju je poredio sa Danom D iz Drugog svetskog rata. “U tom istom duhu pokrećemo ekonomski juriš na finansijske veze Irana širom sveta”, rekao je Besent.

Deklarisani cilj operacije je ponovno otvaranje Ormuskog moreuza i okončanje rata koji traje šest meseci, a za koji se u Vašingtonu prvobitno računalo da će potrajati četiri do šest nedelja. Sankcije se sada šire na pet oblasti: digitalnu imovinu, zlato, vazdušni saobraćaj, nabavku tehnologije i brodarstvo. Kancelarija za kontrolu strane imovine stavila je na listu blizu šezdeset firmi, pojedinaca i plovila. Kao blokirana imovina označeno je pet brodova, SIFRA, G SILVER, QUANTUM HOPE, VOYAGE ELITE i TELA, a na listi su i finansijski posrednici u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, Singapuru i Hongkongu, među njima firma Wellbred Capital sa povezanim društvima, zbog posredovanja u trgovini iranskom naftom.

Besent je poručio da će svaki subjekat koji omogućava pranje novca u ime Irana “biti uklonjen iz dolarskog sistema Sjedinjenih Država”, i dodao da “sat je upravo počeo da otkucava”. Prema njegovim rečima, svaka filijala iranske Banke Meli “mora biti zatvorena i ugašena”. Istovremeno je naglasio da sekundarne sankcije ne stupaju odmah: svaka država dobija rok da ugasi poslove sa Iranom i period da ispravi ponašanje pre nego što bude pogođena. “Svima dajemo priliku da isprave loše ponašanje”, rekao je ministar. Najavio je i da će do kraja ove nedelje biti sankcionisana jedna velika finansijska institucija zbog poslovanja sa Iranom, dok predsednik Donald Tramp lično poziva strane lidere i traži od njih da obustave tačno određene poslove sa Teheranom.

Iranski ministar privrede Ali Madanizade poručio je da se Teheran za ovakve poteze pripremao dugo i da ima plan za naredne dve godine. Reakcija tržišta je bila brza: iranski rijal pao je na rekordnih 2,02 miliona za dolar na neformalnom tržištu. Nafta tipa brent je istog dana pojeftinila 0,6 odsto, na 90,04 dolara za barel, iako ostaje znatno iznad nivoa od pre izbijanja rata.

Napetost oko pomorskog saobraćaja u regionu se u međuvremenu širi i van Ormuskog moreuza. Huti su u ponedeljak saopštili da su balističkim projektilom pogodili saudijski tanker Amzan kod Janbua, u severnom Crvenom moru, na zapadnoj obali Saudijske Arabije. Britanska pomorska komanda potvrdila je pogodak oko 63 milje od Janbua, sa požarom na palubi ali bez povređenih članova posade. Iranski bezbednosni zvaničnik Mohsen Rezai je tim povodom poručio:

“Ako se zemlje oko Irana pridruže Amerikancima u njihovom ekonomskom ratu, ni kap nafte neće izaći iz Persijskog zaliva i Ormuskog moreuza.”

Regionalna diplomatija se paralelno pokreće. Načelnik pakistanske vojske boravio je u Teheranu na razgovorima o smirivanju situacije, dok je Kina poručila da će štititi svoje interese i da se protivi jednostranim sankcijama, što je posebno važno jer je Besent otvoreno rekao da “niko nije van domašaja” američkih mera, uključujući kineske banke koje finansiraju uvoz iranske nafte.

O prethodnoj fazi ove kampanje, kada je paket sankcija tek najavljen a Teheran zapretio zaplenom imovine, pisali smo prošle nedelje. Sada je taj paket dobio ime, konkretnu listu meta i rok za treće države, dok najava o velikoj finansijskoj instituciji koja bi mogla biti sankcionisana do kraja nedelje ostaje otvoreno pitanje.