Niger: pobuna vojske u Nijameju, desetine vojnika uhapšeno
Pobunjeni vojnici napali su aerodrom i predsedničku palatu u Nijameju. Ruski Afrički korpus pomogao je vlastima da povrate kontrolu, a državna televizija javlja o desetinama ubijenih i uhapšenih.
Nijamej je u noći između petka i subote, 29. avgusta 2026. godine, prošao kroz najozbiljniju vojnu pobunu otkako je general Abdurahman Tijani preuzeo vlast. Za srpsku spoljnu politiku, koja evropsku perspektivu gradi uz istovremeno očuvanje tradicionalnih veza sa Moskvom, ovaj događaj je bitan pre svega kao pokazatelj koliko je rusko vojno prisustvo u Africi, preko takozvanog Afričkog korpusa, naslednika raspuštene Vagnerove grupe, postalo faktor koji neposredno odlučuje o opstanku vladajućih režima van zapadnog uticaja. To je ista geopolitička realnost o kojoj Beograd vodi računa u sopstvenom balansiranju između Brisela i Kremlja.
Šta se dešavalo u Nijameju
Pucnjava i eksplozije počele su u prestonici Nigera između pet i sedam časova ujutru po lokalnom vremenu, u subotu 29. avgusta. Napadnuti su međunarodni aerodrom Diori Hamani, predsednička palata i zgrada Kancelarije za radio i televiziju Nigera. Uz civilni aerodrom nalazi se i vojna baza 101, u kojoj je smešten ruski Afrički korpus. Prema izveštajima, pobunjenici su privremeno zauzeli aerodrom, turske bespilotne letelice koje su tamo stacionirane, kao i državnu televiziju i državni radio. Program državne televizije bio je nakratko prekinut, a po povratku u etar general Salifu Modi, ministar odbrane, saopštio je da je stanje pod kontrolom. Modi je naveo da je grupa vojnika u bazi uzela deo oficira za taoce i otvorila vatru na osetljive tačke u gradu. Nemiri su, prema dostupnim podacima, trajali skoro dvadeset četiri sata, sve do subote ujutru.
Uloga ruskog Afričkog korpusa
Vlada Nigera zatražila je pomoć ruskog Afričkog korpusa, koji je pružio i vazdušnu i kopnenu podršku snagama lojalnim vlastima. Predsednička garda je potom vratila kontrolu nad bazom 101. Državna televizija je javila da je desetine vojnika ubijeno ili uhapšeno, bez preciznog broja. Aerodrom Diori Hamani je, prema ranijim napadima džihadističkih pobunjenika, ove godine treći put bio meta oružanog napada, što pokazuje koliko je bezbednosna situacija u zemlji ostala nestabilna i pored prisustva ruskih snaga.
Ko su pobunjeni vojnici
U pobuni su, prema saznanjima, učestvovale jedinice iz oblasti Ualam, Tera i Doso, na jugozapadu Nigera, koje su u prethodnom periodu pretrpele teške gubitke u borbama sa ćelijama takozvane Islamske države. Ta okolnost se navodi kao mogući motiv nezadovoljstva među mlađim oficirima, koji su, prema dosadašnjim tumačenjima, smatrali da se bezbednosna situacija od 2023. godine pogoršala umesto da se popravi. Boravište predsednika Tijanija tokom najžešćeg dela nemira nije bilo poznato javnosti.
Vojni savet Nigera, vladajuće telo poznato kao Nacionalni savet za očuvanje otadžbine, oglasio se preko državne televizije istog dana pozivom na jedinstvo:
Naše snage odbrane i bezbednosti mobilisane su za odbranu otadžbine.
Više civila je povređeno tokom noćnih sukoba, ali zvaničan bilans žrtava do jutros nije objavljen.
Reakcije iz regiona
Alijansa sahelskih država, blok koji čine Niger, Mali i Burkina Faso, ocenila je događaj kao zaveru destabilizacije koja je zaustavljena i osujećena. Alžir je saopštio da Nigeru pruža punu solidarnost i čvrstu podršku, dok je Turska pozvala na uzdržanost i očuvanje bezbednosti i stabilnosti u zemlji, gde su njene bespilotne letelice bile jedan od ciljeva napada.
Kontekst koji se ne sme ispustiti
Tijani je na vlasti od jula 2023. godine, kada je vojnim udarom zbačen prvi demokratski izabrani predsednik Nigera Muhamed Bazum. Njegov režim je od tada raskinuo bezbednosnu saradnju sa zapadnim partnerima, izašao iz regionalnog bloka ECOWAS i nacionalizovao imovinu francuske kompanije Orano, koja je do tada obezbeđivala značajan deo evropskih zaliha uranijuma za nuklearno gorivo, pitanje koje ostaje relevantno i za energetsku bezbednost zemalja koje, poput Srbije, grade evropsku perspektivu u okruženju u kome je snabdevanje energentima postalo deo diplomatskog kalkulisanja. Pobuna u Nijameju, iako je, prema dosadašnjim informacijama, stavljena pod kontrolu uz pomoć ruskog Afričkog korpusa, ostavlja otvoreno pitanje koliko dugo vojna vlast u Nigeru može da računa na lojalnost sopstvenih redova dok se borbe sa džihadističkim grupama nastavljaju bez vidljivog kraja.
