Napad na Milu kod Kijeva: broj žrtava porastao na 37
Ruski dron pogodio je 28. avgusta skladište municije kod sela Mila zapadno od Kijeva, broj poginulih porastao je sa 27 na 37, a napadi na prestonicu traju treću noć zaredom.
Broj poginulih u ruskom napadu dronom na skladište municije kod kijevskog sela Mila porastao je sa 27 na 37, čime je ovaj udar postao najsmrtonosniji u Ukrajini od početka godine. Napad se dogodio u petak uveče, 28. avgusta, a Kijev i okolina su se u noći na 30. avgust suočili već sa trećim uzastopnim talasom ruskih dronova. Brisel u istom trenutku priprema novi paket sankcija prema Rusiji, temu koja je direktno vezana za tempo evropskih integracija čiji je deo i Srbija.
Ruski dron sa mlaznim pogonom tipa Geran-4 pogodio je oko 20.10 časova 28. avgusta objekat u selu Mila, oko pet kilometara zapadno od Kijeva, uz putni pravac koji vodi ka graničnom prelazu Čop. Prema navodima tužilaštva, udar je izazvao veliki požar, a potom i lančane eksplozije municije. Na lokaciji su, prema zvaničnim podacima, bile uskladištene granate, mine i dronovi ukrajinske vojske.
Broj žrtava i razmere štete
Do 17 časova 29. avgusta broj poginulih porastao je na 37, povređeno je 42 osobe, među njima četvoro dece. U isto vreme četiri osobe su i dalje vođene kao nestale. Oštećeno je najmanje 130 stambenih objekata, ustanova za smeštaj starih i osoba sa invaliditetom, kao i veterinarska ambulanta. Prema podacima Kyiv Independent, sa lica mesta je evakuisana 381 osoba, među njima 59 dece, dok australijski ABC navodi broj veći od 370 evakuisanih.
Među poginulima je i Taras Didič, starešina opštine Dmitrivka, kojoj administrativno pripada selo Mila. Prema navodima lokalnih vlasti, Didič je bio među prvima koji su stigli na lice mesta pošto je udar pogodio skladište. Na terenu je tokom gašenja požara i potrage za nestalima bilo angažovano više od 300 pripadnika ukrajinskih službi za vanredne situacije.
Stefanija Torska, meštanka sela Mila, opisala je za Kyiv Independent trenutke posle prve eksplozije: „Vatra me je sustigla tek kada sam skoro stigla do sopstvene kapije.”
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski se u obraćanju posle napada obratio direktno onima koji su, prema njegovim rečima, odgovorni za mesto skladištenja municije. „Oni koji su dozvolili da se ovo dogodi moraju da odgovaraju za svoje odluke”, poručio je Zelenski, dodajući: „Postoje propisi, municija ne sme da se skladišti blizu kuća.”
Premijer Ukrajine Serhij Korecki je u saopštenju vlade otišao korak dalje i najavio odgovornost onih koji su dozvolili ponavljanje istog obrasca. „U petoj godini punog rata nemamo pravo da dozvolimo da se tragedije ponove”, naveo je Korecki.
Da li se ponavlja scenario iz Višnjevog
Slučaj iz sela Mila ukrajinske vlasti i mediji upoređuju sa napadom na mesto Višnjevo u Kijevskoj oblasti, do kog je došlo 6. jula. Tu se, međutim, izvori razilaze oko broja žrtava. Australijski ABC navodi da je u Višnjevom tada poginulo deset ljudi i da je oštećeno nekoliko stotina kuća. Kyiv Independent, s druge strane, u sopstvenom izveštaju o istom događaju piše da je u napadu na Višnjevo poginulo osam ljudi, a da je 29 povređeno. Broj od deset potiče isključivo iz australijskog izvora, dok Kyiv Independent, koji je pratio slučaj neposredno posle napada, navodi nižu cifru.
Ukrajinski zakon zabranjuje skladištenje vojne i industrijske municije unutar gradova ili u blizini stambenih naselja, a napad na Višnjevo je, prema navodima Kyiv Independent, ukazao na kršenje tog pravila u praksi. Zelenski je 11. jula saopštio da su dva funkcionera državnog koncerna Ukroboronprom odobrila lokaciju skladišta suprotno propisima i da će odgovarati. Kompanija je nedelju dana kasnije smenila dvojicu rukovodilaca, kao i nekoliko drugih zaposlenih čiji su postupci mogli doprineti tragediji.
Ukrajinska bezbednosna služba SBU je posle napada na Milu otvorila krivični postupak i pokrenula istragu po odredbama koje pokrivaju rusku agresiju i nesavesno postupanje u vojnoj službi. Korecki je najavio da će vlada iz rezervnog budžeta izdvojiti sredstva za pomoć i obeštećenje stanovnika Bučanskog rejona, kome selo Mila pripada, i najavio mere za prilagođavanje državnih institucija, prestonice, privrede i kritične infrastrukture onome što je nazvao novom ruskom taktikom napada.
Treća noć uzastopnih napada
Napadi na Kijev i okolinu trajali su i treću noć zaredom. U noći na 30. avgust povređene su najmanje tri osobe, a u više gradskih rejona izbili su požari. U Obolonjskom rejonu Kijeva poginula je devojčica od dve godine, koja je zadobila smrtonosne povrede od gelera pošto je oboreni dron pao u park. U Borispiljskom rejonu Kijevske oblasti, u jutarnjem napadu dronom, poginula je devojčica od 14 godina. Tokom iste noći gađano je još devet ukrajinskih regiona, a sirene za vazdušnu opasnost oglašavale su se u Kijevu tokom celog jutra.
Guverner Kijevske oblasti Timur Tkačenko proglasio je 30. avgust danom žalosti u oblasti za žrtve napada od 28. avgusta. Ukrajinski generalštab je istog dana objavio da su ruski gubici od početka pune invazije, 24. februara 2022, dostigli 1.486.600 vojnika, od čega 1.400 samo u prethodnom danu. Reč je o podatku koji nezavisno ne proverava nijedna strana u ratu, ali ga ukrajinska vojska redovno objavljuje kao pokazatelj cene koju Moskva plaća za nastavak napada na gradove poput Kijeva.
Naš portal je prethodno javio o prvim posledicama napada, kada je zvanični bilans iznosio 27 poginulih. Za Srbiju, koja pregovore o članstvu u Evropskoj uniji vodi u trenutku kada Brisel priprema novi paket sankcija Rusiji, ovakvi napadi na civilnu infrastrukturu deo su šire slike o kojoj će evropske institucije morati da se izjasne u narednim nedeljama. Potraga za preostale četiri nestale osobe iz sela Mila nastavljena je i 30. avgusta, dok se čeka i konačan izveštaj o odgovornosti za skladištenje municije blizu naseljenog mesta, koji je najavio Zelenski.
