Napad na Kijev: 17 poginulih, osmoro čekalo voz
U udaru na Kijev i Kijevsku oblast Rusija je u noći između 4. i 5. avgusta ispalila 24 balističke rakete i 115 dronova. Najviše žrtava bilo je na peronu stanice Kvitnjeve kod Brovara.
Ruska vojska je u noći između 4. i 5. avgusta kombinovanim udarom balističkih raketa i dronova pogodila Kijev i Kijevsku oblast, a poginulo je najmanje 17 ljudi, među njima osmoro civila koji su na peronu železničke stanice Kvitnjeve, na severoistočnoj periferiji Brovara, čekali poslednji voz. Za Beograd ovo nije udaljena vest. Francuski predsednik Emanuel Makron je posle napada najavio da će Evropska unija pojačati sankcioni pritisak na Rusiju, a svaki novi paket vraća na sto pitanje usklađivanja srpske spoljne politike sa evropskom, obavezu iz pregovaračkog poglavlja 31 koju Srbija do sada nije ispunila.
Napad je počeo oko 00.30 po lokalnom vremenu. Prema podacima ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog, Rusija je upotrebila 24 balističke i četiri krstareće rakete, uz 115 dronova. Vlasti u Kijevu su novinarima potvrdile da je korišćena i kasetna municija. Državna služba za vanredne situacije je u jutarnjem izveštaju navodila 14 poginulih i 22 povređena, ali je bilans tokom dana porastao na najmanje 17 mrtvih i desetine povređenih u prestonici i oblasti.
Peron u Kvitnjevom, osam tela
Najteža pojedinačna posledica bila je na stanici u Kvitnjevom. Ukrajinske železnice, Ukrzaliznjica, saopštile su da su tela pronađena na peronu u blizini logističkih centara koji su bili meta udara, da je saobraćaj u Brovarskom rejonu privremeno obustavljen i da su ekipe odmah krenule na popravku koloseka. Osoblje stanice i putnici su evakuisani, a kompanija je navela da tokom velikih napada radi po posebnoj proceduri.
Ljudi koji su tu poginuli nisu bili slučajni prolaznici. Radi se o putnicima koji su čekali prigradski voz koji je kasnio.
Vaspitačica Oksana Žirnjak (44) iz Brovara opisala je početak napada kratko: „Nije bilo uzbune. Nisu oglasili uzbunu. A onda tri eksplozije, jedna za drugom.” Na pitanje ima li poruku za svet, odgovorila je: „Samo nas ne zaboravite. Pomozite nam. Jer sami ne možemo.”
Stanovnica Brovara Anastasija (48), čija je kuća pogođena dronom, rekla je da je „to bila najstrašnija noć u mom životu”. Napad na taj deo predgrađa trajao je gotovo dvanaest sati, od večernjih naleta dronova do balističkih raketa posle ponoći.
Šta je gorelo u Brovarima
Meta su bila skladišta civilnih preduzeća. Distributivni centar trgovinskog lanca Rozetka u Brovarima izgoreo je posle pogotka tri balističke rakete. Izvršna direktorka kompanije Irina Čečotkina rekla je:
Gledala sam kako gori delo mog života pošto su ga pogodile tri balističke rakete.
Pogođeni su i logistički centri lanca Epicentr, od kojih je jedan izgoreo do temelja, a poginuo je jedan zaposleni. Život su izgubila i tri radnika poštanskog sortirnog centra. Požar je izbio i u skladištu u Buči, dok su u crnomorskoj luci Odesa pogođena tri teretna broda.
Zašto presretača nema dovoljno
Zelenski je udar direktno povezao sa manjkom protivraketne odbrane i naveo da su isporuke raketa za protivvazdušnu odbranu tri puta manje nego 2025. godine.
Presretači balističkih raketa mogli su da spasu živote onih koji su danas poginuli.
Ta rečenica je istovremeno i optužba i molba upućena partnerima. Ukrajinski sistemi koji obaraju balističke ciljeve troše se brže nego što se popunjavaju, pa ruska strana sve češće bira upravo balističku putanju umesto sporijih dronova.
Rat se istog dana vodio i u suprotnom smeru. Ukrajinski dronovi pogodili su skladište ruskog trgovca Vajldberis u Aleksinu, što je potvrdio guverner Tulske oblasti Dmitrij Miljajev. O ukrajinskim udarima na vojni aerodrom u Engelsu i rafineriju u Saratovu pisali smo pre nekoliko dana, i obrazac je isti sa obe strane fronta: gađaju se logistika, gorivo i skladišta, a ne rovovi.
Savetnik ukrajinskog predsednika Serhij Beskrestnov to je sažeo rečenicom da je „rat iscrpljivanja ušao u sledeću fazu”.
Brisel, sankcije i računica u Beogradu
Makronova najava pojačanog sankcionog pritiska znači da Evropska unija posle ovakvih noći ne poseže za novim oružjem, nego za novim listama. Za Srbiju je to poznat mehanizam: svaki paket meri se i po tome ko ga je preuzeo, a izostanak usklađivanja redovno završi u godišnjem izveštaju Evropske komisije o napretku. Prethodni krugovi sankcija pokazali su i da pritisak ne dolazi samo iz Brisela nego i kroz poslovne odluke banaka i osiguravača, koje pogađaju i firme iz zemalja koje sankcije nisu uvele.
Ukrzaliznjica je najavila da će novo obaveštenje objaviti kada saobraćaj na oštećenoj deonici bude ponovo uspostavljen. Datum još nije saopšten, a popravka koloseka kod Kvitnjevog počela je nekoliko sati posle udara, dok su tela još bila na peronu.
