Knežević i Metodije: krivične prijave zbog izjava o Mladiću
Pet nevladinih organizacija podnelo je krivične prijave Osnovnom državnom tužilaštvu u Rožajama protiv Milana Kneževića i mitropolita Metodija zbog izjava posle smrti Ratka Mladića.
Osnovno državno tužilaštvo u Rožajama primilo je krivične prijave protiv Milana Kneževića, poslanika u Skupštini Crne Gore i lidera Demokratske narodne partije, i protiv mitropolita budimljansko-nikšićkog Metodija. Prijave su podnele nevladine organizacije Promjene, Endelus, Bošnjački kulturni centar Sandžak, Arhitektura Sandžaka i Bošnjačka kulturna zajednica, a povod su javni istupi dvojice prijavljenih posle smrti generala Ratka Mladića. Priča ima i srpsku dimenziju: Mladić je pravosnažno osuđen pred Mehanizmom za međunarodne krivične sudove, naslednikom Haškog tribunala čije presude godinama izazivaju spor između Beograda i suseda, a njegova smrt je ponovo otvorila pitanje kako se o njemu javno govori u regionu.
Podnosioci prijava pozivaju se na član 370 Krivičnog zakonika Crne Gore, koji propisuje odgovornost za javno odobravanje ili grubo umanjivanje genocida i drugih međunarodnih zločina. Tvrde da su Knežević i Metodije tu odredbu prekršili izjavama koje su dali neposredno posle vesti da je Mladić preminuo u pritvorskoj bolnici Mehanizma u Hagu.
Šta su tačno rekli Knežević i Metodije
Knežević je 27. avgusta, istog dana kada je vest o smrti objavljena, na platformi Iks (bivši Tviter) postavio fotografiju generala uz poruku:
“Slava je večna, a patnja kratka. Svaka srpska kuća ima jednog Ratka.”
Mitropolit Metodije je, prema navodima iz prijave, tokom pomena Mladiću rekao da je general bio “velikan”, “veliki Srbin” i “čovek vredan poštovanja”, i dodao da je narod u njemu prepoznao “svete odlike svetih srpskih ratnika i vitezova”.
Nevladine organizacije u obrazloženju prijava insistiraju da ne traže pravnu ocenu vere ili politike, nego konkretnih izjava. “Srebrenica nije pitanje političkog ili nacionalnog tumačenja. Genocid u Srebrenici je pravosnažno utvrđena sudska činjenica. Krivičnim prijavama se ne prejudicira krivica prijavljenih lica. Od tužilaštva se zahteva da utvrdi sve činjenice i okolnosti i oceni da li su predmetnim javnim istupima ostvareni elementi krivičnog dela iz člana 370 Krivičnog zakonika Crne Gore”, navodi se u saopštenju koje su potpisale sve nevladine organizacije koje su podnele prijave.
Nastavak spora koji je počeo pre nekoliko dana
Ovo nije prva reakcija na relaciji Podgorica, Beograd otkako je vest o Mladićevoj smrti objavljena. Nekoliko dana ranije predsednik Skupštine Crne Gore Andrija Mandić uputio je saučešće povodom njegove smrti, na šta je predsednik Jakov Milatović javno odgovorio. Taj spor je već pokazao koliko je pitanje ocene Mladićeve uloge otvoreno u crnogorskoj politici, u kojoj Demokratski front, čiji je Knežević jedan od lidera, tradicionalno zastupa prosrpske stavove, dok Milatović i deo vlasti insistiraju na jasnoj distanci od veličanja osoba pravosnažno osuđenih za ratne zločine. Krivične prijave iz Rožaja tu podelu sada prenose iz političke rasprave u nadležnost tužilaštva.
Predmet je u nadležnosti Osnovnog državnog tužilaštva u Rožajama, grada na severu Crne Gore u kojem deluju i deo podnosilaca prijava, organizacije koje se bave pravima bošnjačke zajednice u Sandžaku. Zakon, kako podnosioci ističu, ne pravi izuzetak za javnu funkciju ili verski autoritet: krivično delo iz člana 370 može se staviti na teret i poslaniku, i crkvenom dostojanstveniku, ukoliko tužilaštvo oceni da su ispunjeni zakonski uslovi.
Za sada nema najavljenog roka do kada bi tužilaštvo trebalo da se izjasni o prijavama, a ni Knežević ni Metodije se do objavljivanja ovog teksta nisu oglasili povodom njih. Evropska unija, čiji je proces pridruživanja jedna od retkih tema oko kojih u Podgorici postoji širi konsenzus, ovakve slučajeve prati kao deo ocene vladavine prava, pa ishod prijave iz Rožaja može postati i deo šireg izveštaja o napretku Crne Gore.
