Plenković: Dodik ima bolji status otkako nije na vlasti

Hrvatski premijer Andrej Plenković izjavio je 1. septembra u Mostaru da Milorad Dodik, otkako nije na dužnosti, uživa bolji status u međunarodnoj zajednici nego ranije. Time je odgovorio na pitanje novinara da li će Hrvatska pokrenuti inicijativu da Evropska unija uvede sankcije Dodiku zbog veličanja ratnog zločinca Ratka Mladića. Izjava je pala mesec dana pred opšte izbore u Bosni i Hercegovini, zakazane za 4. oktobar 2026, a direktno se tiče i Srbije, jer presuda Haškog tribunala protiv Mladića za zločine iz rata u BiH ostaje jedna od najosetljivijih tačaka u regionu svaki put kad neko javno veliča njegovo ime.

Plenković je izjavu dao u naselju Potoci kod Mostara, gde je prisustvovao svečanom potpisivanju ugovora o podršci projektima Hrvata u Bosni i Hercegovini. Vrednost potpisanih ugovora je skoro 36 miliona evra, nešto manje nego krajem jula u Orašju, kada su ugovori za istu namenu iznosili 37 miliona evra. Među korisnicima podrške su Univerzitet u Mostaru, jedina visokoškolska ustanova na hrvatskom jeziku izvan Hrvatske, zatim Univerzitetska klinička bolnica u Mostaru, koja zapošljava oko tri hiljade ljudi, i Hrvatsko narodno pozorište, čija je izgradnja u toku i za koje Plenković očekuje da bude završeno u naredne dve godine.

Premijera su na putu pratili ministar graditeljstva Branko Bačić, ministarka regionalnog razvoja Nataša Mikuš Žigman, ministar turizma Tonči Glavina i ministar rada Alen Ružić, kao i državni sekretar Zvonko Milas.

Šta je rekao o Dodiku

Na pitanje o mogućim sankcijama Dodiku, Plenković nije direktno potvrdio niti odbio inicijativu, ali je poruka bila jasna: politička klima trenutno ide u suprotnom pravcu od onoga što bi sankcija podrazumevala.

“Naš je dojam, prateći međunarodna zbivanja, da otkad nije na dužnosti Dodik ima bolji status u međunarodnoj zajednici nego prije”, rekao je Plenković novinarima u Potocima.

Time je hrvatski premijer dao do znanja da za formalno sankcionisanje Dodika zbog izjava o Mladiću trenutno ne vidi podršku u Evropskoj uniji.

Izborni zakon i hrvatski glas u BiH

Drugi deo konferencije za novinare Plenković je posvetio izmenama Izbornog zakona Bosne i Hercegovine, temi koju hrvatska politika u BiH otvara pred svake opšte izbore. Rekao je da je šteta što uoči prethodnih izbora nije došlo do ograničenih izmena ustavnog zakona kojima bi se osiguralo da hrvatskog člana Predsedništva biraju birači koji su Hrvati. Ocenio je da važeća izborna praksa nije dobra ni za izgradnju poverenja ni za funkcionisanje institucija u zemlji.

Istovremeno je jasno stavio do znanja da promena zakona mesec dana pred glasanje nije realna.

“Imamo previše iskustva da bi očekivali da će se sad mjesec dana prije izbora nešto promijeniti, mislim da nitko nema takvih iluzija”, rekao je Plenković, dodavši da proces izmene zakona ipak treba nastaviti i dovršiti posle izbora.

Naglasio je i da Hrvatska podršku evropskom putu Bosne i Hercegovine smatra trajnim zadatkom, uz očekivanje da će se dinamika pridruživanja ubrzati posle oktobarskih izbora.

Bosna i Hercegovina ide na opšte izbore 4. oktobra 2026, a Zagreb i dalje otvoreno zagovara promenu izbornih pravila kojom bi se, prema hrvatskom tumačenju, obezbedilo legitimno predstavljanje sva tri konstitutivna naroda, Bošnjaka, Hrvata i Srba, u zajedničkim institucijama BiH. Za Beograd je to pitanje koje se prati pažljivo, jer svaka promena pravila o izboru člana Predsedništva iz reda jednog naroda menja i logiku po kojoj se u BiH bira predstavnik Srba. Poruka o Dodiku i najava da će se pitanje izbornog zakona vratiti na dnevni red tek posle glasanja ostavljaju otvoreno pitanje kako će na oba fronta reagovati zvaničnici u Banjaluci i Sarajevu u nedeljama koje dolaze, dok se region priprema za izbore koji direktno oblikuju sastav vlasti u susedstvu Srbije.