Putin, Si, Modi i Pezeškijan zajedno u Biškeku na samitu SCO
Šangajska organizacija za saradnju otvorila je u Biškeku dvodnevni samit na kome se prvi put posle početka rata SAD i Izraela protiv Irana sreću lideri Rusije, Kine, Indije i Irana.
Dok srpska diplomatija i dalje balansira između pregovora sa Briselom i tradicionalnih veza sa Moskvom i Pekingom, u kirgistanskoj prestonici Biškeku je u ponedeljak, 31. avgusta, počeo dvodnevni samit Šangajske organizacije za saradnju. Traje do 1. septembra, a organizacija njime obeležava 25 godina postojanja. Prvi put od početka rata Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana na istom mestu se nalaze ruski predsednik Vladimir Putin, kineski predsednik Si Đinping, indijski premijer Narendra Modi i iranski predsednik Masud Pezeškijan.
Si Đinping i Masud Pezeškijan doputovali su u Biškek u nedelju, dok je dolazak Vladimira Putina najavljen za ponedeljak. Narendra Modi je sleteo u kirgistansku prestonicu u nedelju uveče, a dočekao ga je predsednik kabineta ministara Kirgistana Adilbek Kasimalijev. Plenarnu sednicu samita vodi predsednik Kirgistana Sadir Žaparov, a učešće je najavio i pakistanski premijer Šehbaz Šarif. Očekuje se i dolazak turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana, iako Turska nije članica organizacije. Ukupno je u Biškek najavljeno oko desetak šefova država.
Ko čini Šangajsku organizaciju
Šangajska organizacija za saradnju ima deset punopravnih članica: Rusiju, Kinu, Indiju, Pakistan, Iran, četiri zemlje centralne Azije i Belorusiju. Uz njih, blok ima 15 partnera u dijalogu, među kojima su Ujedinjeni Arapski Emirati, Saudijska Arabija, Turska i Egipat, kao i dve zemlje sa statusom posmatrača, Avganistan i Mongoliju. Prema podacima koje prenose agencije, članice organizacije čine preko 40 odsto svetskog stanovništva i oko četvrtine svetske privrede.
Portparol Kremlja Jurij Ušakov najavio je da će Putin u Biškeku voditi odvojene dvostrane razgovore sa Pezeškijanom i sa Sijem. Susret Modija i Putina biće njihov prvi licem u lice od decembra 2025. godine, kada su se sreli na godišnjem samitu Indije i Rusije u Nju Delhiju. Poseban sastanak Modija i Sija za sada nije zvanično zakazan, a kineski predsednik se očekuje u Nju Delhiju sredinom septembra, na samitu BRIKS-a 12. i 13. septembra.
Si Đinping je odnose Kine i Kirgistana opisao kao “zlatni period”, dok je iz Pekinga poručeno da samit treba da donese novo poglavlje saradnje u okviru bloka. Samit se zatvara usvajanjem takozvane Biškečke deklaracije, koja treba da odredi prioritete Šangajske organizacije za naredni period.
Zašto je Iran u fokusu
Samit se održava četiri i po godine od početka ruske invazije na Ukrajinu i šest meseci od početka rata Sjedinjenih Država i Izraela sa Iranom, što ovogodišnje okupljanje u Biškeku čini politički osetljivijim nego prethodna. Rusija i Iran, dve od najsankcionisanijih država sveta, u poslednjim godinama su znatno produbile vojnu i ekonomsku saradnju, a predsednik Tramp je ranije upozorio Moskvu i Peking da ne naoružavaju Teheran.
Za Iran, članstvo u organizaciji ima i praktičnu težinu. Stručnjak za međunarodne odnose Mohamad Hasan Nadžmi ocenio je da Teheran u ovakvim savezima vidi način da ublaži pritisak sankcija.
“Iran veruje da mu članstvo i aktivno učešće u ovim savezima mogu omogućiti da zaobiđe američke i evropske sankcije.”
Nadžmi je dodao i da su konkretne koristi od bloka neizvesne, jer u vremenima krize ovakvi savezi retko Iranu omogućavaju da stvarno reši sopstvene teškoće.
Za Beograd, koji nije član organizacije niti kandidat za partnerstvo, samit u Biškeku prvenstveno je pokazatelj koliko su Rusija i Kina, dve zemlje sa kojima Srbija održava intenzivne odnose uprkos evropskim integracijama, spremne da grade alternativnu arhitekturu izvan zapadnih institucija. Koliko će taj blok ostati simboličan, a koliko će preći u konkretne mehanizme, ostaje pitanje na koje bi odgovor mogla da da upravo Biškečka deklaracija, očekivana do kraja samita u utorak.
