Zagreb: do 33.000 na trgu, Vladi rok 20 dana za Gospić

Trg bana Jelačića u Zagrebu bio je u subotu, 5. septembra, pretrpan od jutra do popodneva, a povod je afera koja za Srbiju nije samo hrvatska unutrašnja tema. Način na koji Hrvatska, članica Evropske unije od 2013. godine, primenjuje sopstveno zakonodavstvo o zaštiti životne sredine, direktno je merilo koje čeka i Beograd u pregovaračkom poglavlju 27, onom istom koje se bavi otpadom, vodom i vazduhom. Protest u Zagrebu je pokazao koliko dugo primena takvog zakonodavstva ume da kasni čak i unutar same Unije.

Građanska inicijativa Gospić je naš dom organizovala je protest pod nazivom Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku, nastao posle otkrića da je u krugu Poljoprivredno prehrambenog kombinata Velebit kod Gospića nezakonito odlagan opasan otpad tokom dve i po godine, pre nego što je slučaj izašao u javnost. Okupljanje je počelo u 11 sati na Trgu kralja Tomislava, odakle je povorka krenula ka Trgu bana Jelačića, gde je glavni deo programa počeo u podne. Prema zvaničnom programu, skup je trebalo da traje do 13.40 časova.

Oko broja učesnika ne postoji jedinstvena procena, i to je vredno napomenuti umesto da se prenese samo jedna brojka. Portal Index.hr i Hrvatska radiotelevizija opisali su okupljanje kao desetine hiljada ljudi, bez konkretne brojke, dok su sami organizatori procenili da je na trgu bilo oko 30.000 ljudi. Portal Reporter.hr izračunao je, na osnovu fotografije snimljene iz vazduha, površine trga od oko 12.000 kvadratnih metara i gustine od 2,5 do 3 osobe po kvadratnom metru, da je na samom trgu i u prilaznim ulicama Ilici, Radićevoj, Gajevoj i Praškoj bilo između 27.000 i 33.000 ljudi.

Šta inicijativa traži od Vlade?

Sa bine je pročitan spisak zahteva sa konkretnim rokovima:

• da Vlada u roku od 20 dana predstavi celovit plan sanacije nezakonitog odlagališta
• da se zakopani otpad ukloni u roku od tri meseca
• da se deponija Rakitovac uvrsti u državni plan gospodarenja otpadom
• da se uvede dugoročni monitoring tla, vode i vazduha uz nezavisne stručnjake
• da se u Zakon o zaštiti okoliša unese institut kolektivne zaštite
• da se privremeno zabrani uvoz otpada u Hrvatsku

Oko same količine otpada izvori se razilaze. Index.hr navodi da je kod Gospića nezakonito odloženo 37.000 tona opasnog otpada, dok Hrvatska radiotelevizija govori o 33.000 tona zakopanog otpada, i upravo ta brojka, 33.000 tona, stoji u zvaničnom zahtevu inicijative za rok od tri meseca.

Sa bine se najemotivnije obratila Željka Šikić, stanovnica Gospića koja živi pedesetak metara od silosa u kojem je otpad zakopavan.

Majka sam koja umire od straha za svoju djecu. Predali ste nas u ruke ekomafiji.

Vjekoslav Bušić, iz inicijative Gospić je naš dom, tražio je da se uvoz otpada zabrani odmah, ne od sutra.

Pod hitno odmah ne od sutra nego od danas zabraniti privremeni uvoz bilo kakvog otpada.

Prva zvanična reakcija Vlade stigla je u subotu od Tome Medveda, potpredsednika Vlade i ministra hrvatskih branilaca. On je rekao da je Vlada itekako svesna situacije u Gospiću i da u sanaciji odlagališta postupa zakonito, sistematski, odgovorno i transparentno, a poteze opozicionih SDP, Možemo i Mosta ocenio je čistim politikantstvom. Premijer Andrej Plenković, čiji je HDZ bio na meti najvećeg dela transparenata na trgu, u vreme protesta nalazio se u Italiji.

Naš portal je o pripremama za ovaj skup već pisao, u tekstu Zagreb: protest Hodaj za Liku zbog otpada u Gospiću.

Za region je poruka iz Zagreba čitljiva i van hrvatskog konteksta. Zahtev za uvođenjem instituta kolektivne zaštite u zakon o zaštiti okoliša, koji podržavaju i inicijative iz Dalmacije, upire prstom u istu vrstu zakonske praznine na koju nailaze i domaće institucije dok usklađuju sopstveno poglavlje 27 sa evropskim standardima. Zagreb sada ima 20 dana da odgovori planom, dakle do 25. septembra, i tri meseca, do početka decembra, da pokaže da li je zakopani otpad zaista uklonjen.