Zagreb: protest 'Hodaj za Liku' zbog otpada u Gospiću
Iz Like i Splita autobusima je u Zagreb stiglo na hiljade ljudi na protest 'Hodaj za Liku', gde je danas predata lista od sedam zahteva Vladi Hrvatske za uklanjanje otpada iz Gospića.
Na hiljade ljudi je danas, u subotu 5. septembra, autobusima i automobilima stiglo u Zagreb iz Gospića, Otočca i Splita na protest ‘Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku’, organizovan zbog ilegalno odloženog otpada na području Gospića. Tema na prvi pogled deluje kao unutrašnje hrvatsko pitanje, ali problem uvoza i nezakonitog odlaganja otpada odavno prelazi granice jedne države. Srbija se poslednjih godina suočava sa sličnim slučajevima nelegalnih deponija, a i Beograd i Zagreb su, svaki u svojoj fazi puta ka Evropskoj uniji, obavezni da upravljanje otpadom usklade sa evropskim standardima koji Brisel koristi kao merilo napretka u pregovorima o članstvu.
Okupljanje učesnika je zakazano u 11 časova na zagrebačkom Trgu kralja Tomislava, odakle je povorka krenula ka Trgu bana Josipa Jelačića, gde je u 12 časova počeo centralni deo programa. Skup je prijavljen policiji od 11 do 14 časova, a najavljena trasa kretanja išla je preko Trga Josipa Jurja Štrosmajera, Trga Nikole Šubića Zrinskog i Praške ulice do Jelačićevog trga. Organizator je građanska inicijativa ‘Gospić je naš dom’, uz podršku veterana iz Gospića.
Logistika dolaska pokazuje razmere skupa. Sedam autobusa je iz Gospića krenulo u 7 časova ujutru, autobusi iz Otočca u 7.30, dok su tri puna autobusa iz Splita krenula još u 5 časova i u Zagreb stigla oko 10.30. Mnogi učesnici su se pridružili i sopstvenim automobilima, iz gradova širom Hrvatske.
Sedam zahteva Vladi
Uoči skupa, građanska inicijativa je Vladi Hrvatske uputila listu od sedam konkretnih zahteva:
- da Vlada u roku od 20 dana javnosti predstavi ceo program sanacije, sa obavezujućim rokovima
- uklanjanje zakopanog otpada u roku od tri meseca
- uvrštavanje odlagališta ‘Rakitovac’ u plan gospodarenja otpadom
- uvođenje dugoročnog nezavisnog monitoringa sa stručnom procenom rizika
- uvođenje kolektivne zaštite životne sredine u zakon
- popis svih poznatih ‘crnih tačaka’ širom Hrvatske, sa rokovima i finansijskim okvirom
- privremenu zabranu uvoza otpada, koja bi trebalo da stupi na snagu odmah
Koliko je otpada zaista u Gospiću?
Izvori se ovde razilaze. Kurir navodi 33.000 tona otpada u Gospiću, opisujući ga i kao zakopan i kao opasan otpad u različitim delovima teksta. Tanjug ne precizira nijednu konkretnu brojku, već govori o “desetinama hiljada tona” ilegalno odloženog otpada na gospićkom području. Index.hr, čiji je novinar bio na terenu, navodi dva različita broja: 37.000 tona nezakonito odloženog otpada ukupno, od čega 33.000 tona zakopanog otpada koji zahtev inicijative traži da se ukloni u roku od tri meseca. Zvanične procene Vlade Hrvatske, prema dostupnim izvorima, još nisu javno objavljene.
Iz Ministarstva zaštite okoliša i zelene tranzicije su ranije poručili da Hrvatska ne dopušta neograničen uvoz svih vrsta otpada i da nije tačna tvrdnja da se opasni otpad može slobodno uvoziti u zemlju. Prema podacima koje prenosi Index.hr, u Hrvatsku godišnje uđe 871.000 tona otpada.
Organizatori su unapred najavili da program neće biti politički. “Nećemo dati mikrofon političarima”, poručili su iz inicijative ‘Gospić je naš dom’ u najavi programa, u kojoj su predviđena svedočenja stanovnika, među njima i iskustvo života “50 metara od Silosa”, kao i nastupi predstavnika inicijative “Siščani ne žele biti smetliščani”.
Podrška sindikata i stotina javnih ličnosti
Skup je do danas podržalo preko 200 javnih ličnosti i udruženja. Podršku su dala i tri sindikalna saveza, Savez samostalnih sindikata Hrvatske, Nezavisni hrvatski sindikati i Matica hrvatskih sindikata, koji su u zajedničkoj izjavi poručili da “građani Like imaju pravo zahtjevati zaštitu zdravlja, bezbednosti okoline i svojih domova”.
Dolazak na skup su najavili predstavnici i leve i desne opozicije u hrvatskom saboru. Predsednik Hrvatske Zoran Milanović je protest javno podržao, iako lično nije prisustvovao, dok je ispred njegovog kabineta dolazak najavio šef kabineta Orsat Miljenić. Milanović je poručio da protest vidi kao “poziv institucijama da brže i efikasnije počnu rešavati taj problem” u Gospiću i drugim mestima, ali i kao poziv da se utvrdi odgovornost svih koji su omogućili uvoz i nezakonito odlaganje otpada.
Rok koji je inicijativa postavila Vladi, 20 dana za predstavljanje plana sanacije, ističe krajem septembra. Da li će Vlada Hrvatske do tada odgovoriti na svih sedam zahteva, i hoće li se procene o količini otpada u Gospiću tada konačno poklopiti, ostaje otvoreno pitanje za region koji pažljivo prati kako Zagreb rešava problem sa kojim bi se, pod drugim imenom, mogla suočiti i svaka susedna prestonica.
