Gospić: mikroplastika probila u podzemne vode
Veštačenje je otkrilo mikroplastiku i večne hemikalije u podzemnim vodama kod Gospića, na mestu divljeg odlagališta otpada uvezenog iz Italije i Slovenije. Turudić najavio nove izveštaje istrage.
Hrvatska ovog leta prolazi kroz jednu od najvećih ekoloških afera od ulaska u Evropsku uniju, a nalazi veštačenja objavljeni ove nedelje pokazuju da zagađenje sa ilegalnog odlagališta otpada kod Gospića nije ostalo na površini zemlje, nego je stiglo i u podzemne vode. Za Srbiju, koja u pregovorima o članstvu upravo otvara jedno od najzahtevnijih poglavlja, ono o životnoj sredini, hrvatski slučaj je upozorenje: otpad uvezen iz dve članice Evropske unije, Italije i Slovenije, decenijama je zakopavan u ličkom kršu, a posledice sada meri država koja je već trinaest godina u Uniji.
Šta je nalaz pokazao
Ured za suzbijanje korupcije i organizovanog kriminaliteta, USKOK, objavio je, pozivajući se na opravdani interes javnosti, veštačenje Instituta za vode Josip Juraj Štrosmajer o stanju podzemnih voda oko divljeg odlagališta u Divoselu kod Gospića, na prostoru nekadašnje mesne industrije Velebit. Uzorci su uzimani na tri tačke, uzvodno od odlagališta, uz sam otpad i nizvodno, a razlika je bila drastična. Nizvodno od odlagališta izmereno je 737 mikrograma polistirena, odnosno stiropora, po litru vode, dok je u vodi koja prolazi kroz samo odlagalište pronađeno čak 89 odsto ukupno detektovane plastike.
Osim polistirena, veštaci su u uzorcima pronašli i polietilen, polipropilen i ambalažni polietilen tereftalat, sve u česticama do svega pet mikrometara, dakle nevidljivim golim okom. Spektroskopska analiza je otkrila i politetrafluoretilen, poznat kao teflon, jedinjenje iz porodice takozvanih večnih hemikalija koje se u prirodi praktično ne razgrađuju. Zagađenje se, prema nalazu, kroz kraške pukotine kreće prema reci Lici.
Drugi deo istrage odnosi se na dve lokacije u Varaždinu. Na severnoj je utvrđeno oko 1.352 tone heterogenog otpada, uz mikroplastiku u gotovo svim slojevima tla i povišene vrednosti otopljenog organskog ugljenika. Na južnoj lokaciji pronađeno je najmanje 30 tona muljevitog materijala, sa tragovima teških metala i mikrobiološkom kontaminacijom. Ranija analiza Geotehničkog fakulteta pokazala je da je na širem području odlagališta kod Gospića trajno uništeno stanište na oko 18.000 kvadratnih metara.
Turudić najavljuje još tri izveštaja
Glavni državni tužilac Hrvatske Ivan Turudić najavio je, tokom obilaska tužilaštva u Slavonskom Brodu, da će uskoro biti objavljena još tri izveštaja iz iste istrage, pošto su do sada objavljena četiri. Objašnjavajući zbog čega tužilaštvo uopšte iznosi ovakve podatke u javnost, rekao je:
“U lipnju smo donijeli izmjene poslovnika državnog odvjetništva koje su nam dale alat da državni odvjetnik diskrecijski odluči, ako postoji javni interes, da se objavi određeni tijek provođenja dokaznih radnji ili izvida.”
Turudić je nalaze predstavio kao potvrdu da institucije rade svoj posao, u trenutku kada je poverenje javnosti u državne organe zbog ove afere dodatno poljuljano.
Istraga traje od februara prošle godine, kada je USKOK pokrenuo postupak protiv bračnog para Josipa i Monike Šincek, još osam osoba i četiri firme, zbog sumnje da su organizovali uvoz usitnjenog plastičnog i drugog mešanog otpada iz Slovenije i Italije. Prema navodima istražitelja, na lokacijama je ostalo zakopano oko 37.000 tona otpada. U martu ove godine istraga je proširena na nove osumnjičene i na odlaganje najmanje 2.640 tona otpada na području Senja. Među osumnjičenima se pominju i Franciska Dodić i Jerko Kostelac, savetnik u Ličko senjskoj županiji.
Politički potres i pitanje bez odgovora
Slučaj je politički potresao Hrvatsku demokratsku zajednicu, koja upravlja državom. Prema septembarskom istraživanju javnog mnjenja, podrška stranci pala je na 25,3 odsto sa 27 odsto u julu, a objava nalaza je usledila samo dva dana posle protesta pod nazivom Hodaj za Liku, hodaj za Hrvatsku, koji je u Zagrebu okupio više desetina hiljada ljudi.
Hrvatski portal Index je, prenosi Tanjug, javno pitao USKOK zašto je nalaz veštačenja objavljen tek mesec dana pošto je sačinjen. Tužilaštvo do sada nije odgovorilo zašto je između izrade izveštaja i njegovog iznošenja u javnost prošlo toliko vremena.
Za Beograd i ostatak regiona hrvatski slučaj pokazuje da ni članstvo u Evropskoj uniji samo po sebi ne zaustavlja prekogranični promet otpada, dokle god razlika u ceni odlaganja između zapadnoevropskih zemalja i Balkana ostaje velika. Turudić je najavio da će preostala tri izveštaja biti objavljena vrlo brzo, ali datum još nije zakazan.
