Vitkof i Kušner stigli vozom u Kijev, pregovori počeli

Rat u Ukrajini ulazi u fazu koja se direktno tiče i Beograda: svaki pomak u pregovorima menja računicu oko cene energenata i oko tempa proširenja Evropske unije na kom Srbija godinama čeka svoj red. Amerika ponovo pokušava da posreduje, i ovog puta je otišla korak dalje nego ranijih meseci.

Američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner stigli su u nedelju, 6. septembra, u Kijev i sastali se sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim. Prema pisanju Kijev independenta, ovo je prva poseta dvojice izaslanika ukrajinskoj prestonici od početka rata. Do Ukrajine nisu doputovali avionom, nego avionom do poljskog aerodroma u Žešovu, a odatle vozom do Kijeva, jer ruski vazdušni udari nisu dozvoljavali direktan dolazak avionom.

Zelenski je posle susreta napisao da su “pregovori počeli”. U obraćanju je poručio i da je Ukrajina spremna za razgovor: “Spremni smo za razgovor,” rekao je, dodajući da “Ukrajina je uvek bila i ostaće konstruktivna.”

Dan pre Kijeva, tri sata u Moskvi

Poseta ukrajinskoj prestonici usledila je dan posle sastanka u Moskvi, gde su Vitkof i Kušner u subotu, 5. septembra, razgovarali sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom duže od tri sata. Na sastanku su, uz predsednika Rusije, bili i predstavnici američkog Saveta za nacionalnu bezbednost, Stejt departmenta i Ministarstva finansija.

Putin se posle razgovora obratio američkoj delegaciji rečima koje su odudarale od njegovog uobičajenog tona prema Zapadu: “Želeo bih da kažem da je rad sa vama za nas prijatno iskustvo,” rekao je. Vitkof mu je uzvratio sličnom notom: “Kada odemo u penziju, imaćemo sve ove neverovatne priče i uspomene,” rekao je tokom susreta u Kremlju.

Predsednik Donald Tramp je pre polaska izaslanika rekao da rade “odličan posao”: “Poslali smo ih tamo da vidimo da li možemo nešto da uradimo,” rekao je novinarima u Ovalnoj kancelariji.

Prekid udara, ali ne i šire primirje

Rusija i Ukrajina dogovorile su da za vreme posete izaslanika obustave vazdušne udare na Kijev i Moskvu. Tu se izveštaji razilaze u detalju: deo izveštaja o dogovoru govori o tri dana, odnosno 72 sata, dok NBC njuz i Kijev independent navode samo da dogovor važi za trajanje same posete, bez preciznog roka.

Šireg primirja nema. Kremlj je odbio ukrajinski predlog o obustavi vatre duž cele linije fronta, a Moskva i dalje traži da Ukrajina ustupi Donbas i odustane od članstva u NATO, uslove koje je Kijev do sada odbijao. Tokom noći uoči 6. septembra ruski udari su izazvali požar u Kijevskoj oblasti, ali u samom gradu Kijevu pogodaka nije bilo, dok su napadi po drugim delovima zemlje nastavljeni. Prema poslednjim brojkama ukrajinskog Generalštaba, ruski napadi su u Ukrajini u poslednja 24 sata usmrtili osam, a ranili 69 ljudi.

To je nastavak onoga o čemu smo pisali juče: da je Putin najavio zaustavljanje napada na Kijev uoči dolaska američkih izaslanika. Sada je taj korak dobio i konkretan ishod, dolazak Vitkofa i Kušnera u ukrajinsku prestonicu i prvu direktnu poruku Zelenskog da su razgovori zvanično počeli.

Ko je dočekao izaslanike

Prema Kijev independentu, Vitkofa i Kušnera na železničkoj stanici dočekali su šef predsedničkog kabineta Kirilo Budanov, njegov prvi zamenik Sergij Kislicja, šef poslaničke grupe vladajuće partije David Arahamija i šef spoljne obaveštajne službe Rustem Umerov. Očekivan je i dolazak savetnika za nacionalnu bezbednost Nemačke, Francuske i Ujedinjenog Kraljevstva, što bi razgovore u Kijevu učinilo širim od bilateralnog susreta Vašingtona i Kijeva.

Rat, u međuvremenu, i dalje troši ljudske resurse obe strane. Prema podacima ukrajinskog Generalštaba, ruski gubici od 24. februara 2022. do 6. septembra 2026. iznose 1.496.440 vojnika, brojka koju Moskva ne potvrđuje niti demantuje zvanično.

Zašto se ovo tiče Beograda

Za Srbiju, koja održava odnose i sa Moskvom i sa Vašingtonom i Briselom, svaki pomak prema kraju rata menja i sopstvenu poziciju: manje pritiska na energetske tokove kroz region, ali i pritisak da se jasnije opredeli u trenutku kada Zapad traži usklađen spoljnopolitički kurs kao uslov napretka ka Evropskoj uniji. Balkan je i dosad osećao posledice rata kroz cene gasa i struje, a produžetak sukoba bez ishoda tu neizvesnost samo produžava.

Datum kada bi pregovori mogli stvarno da uđu u suštinu ostaje otvoren. Budanov je Njujork tajmsu rekao da bi pregovori posredovani Sjedinjenim Državama mogli da se nastave krajem septembra, ubrzo posle izbora za rusku Državnu dumu i nedeljama pre američkih međuizbora. Do tada, kako je najavio zvaničnik Bele kuće, Vašington priprema “konkretne planove za sledeće korake” čije će detalje objaviti u narednim nedeljama.