Vitkof i Kušner u Kijevu, Zelenski najavljuje rat kroz zimu

Razgovori koje su američki izaslanici Stiv Vitkof i Džared Kušner vodili u nedelju u Kijevu pokazuju koliko je teško pomeriti rat u Ukrajini sa mrtve tačke, a od ishoda te priče direktno zavisi i pritisak koji Brisel već godinama vrši na Beograd da uskladi spoljnu politiku sa sankcionim režimom prema Rusiji. Dok god fronta stoji, a pregovori liče na kupovinu vremena, Srbija ostaje u istom procepu, jedina zemlja kandidat koja sankcije nije uvela.

Vitkof i Kušner su u Kijev stigli vozom iz Poljske, dan pošto su u Moskvi proveli više od tri sata sa Vladimirom Putinom. Za obojicu je to bila prva poseta ukrajinskoj prestonici otkako je Rusija u februaru 2022. pokrenula punu invaziju, iako su u Moskvu do sada dolazili osam puta. Kao što smo javili kada su tek stigli vozom, poseta je zamišljena kao pokušaj da se pregovori pomere posle meseci zastoja koji je izazvao rat Sjedinjenih Država i Izraela protiv Irana.

Prva runda razgovora u Kijevu održana je sa Volodimirom Zelenskim i ukrajinskim bezbednosnim timom. Druga runda je proširena savetnicima za nacionalnu bezbednost Britanije, Francuske i Nemačke, znak da Vašington ovaj krug pregovora ne vodi sam, nego uz evropske saveznike koji Ukrajini garantuju bezbednost u slučaju primirja.

Zelenski je izaslanike dočekao rečima da je dugo čekao ovaj trenutak. “Veoma je važno što je delegacija došla kod nas. Dugo smo čekali Stiva i Džareda, Vitkofa i Kušnera”, rekao je na početku razgovora. Vitkof je posle sastanka poručio da je razgovor bio sadržajan. “Imali smo veoma sadržajan razgovor, suštinski, važan, i veoma smo ohrabreni”, rekao je specijalni izaslanik američkog predsednika.

Kušner, zet predsednika Donalda Trampa, otišao je korak dalje u objašnjenju cilja misije.

“Ne samo da smislimo kako da okončamo sadašnji rat, nego i kako da stvorimo prave uslove i aranžmane za dugotrajan, održiv mir”, rekao je Kušner posle razgovora u Kijevu.

Iz razgovora nije objavljen nijedan konkretan proboj. Vitkof je najavio da očekuje dobar ishod, dok su i on i Kušner naglasili da žele rešenje pre zime. Zelenski je na istom sastanku govorio suprotnim tonom, o pripremama Ukrajine da rat nastavi i kroz zimske mesece ako se pregovori ne završe dogovorom. “Veoma se nadamo da ćemo uspeti da postignemo dogovore sa našim američkim partnerima”, rekao je ukrajinski predsednik.

Da li je pre zime moguć dogovor?

Iz onoga što je objavljeno posle oba sastanka, dogovor pre zime ostaje otvoreno pitanje. Jurij Ušakov, spoljnopolitički savetnik ruskog predsednika, susret u Moskvi je opisao rečima “suštinski, konstruktivan, krajnje iskren i pun poverenja”, ali bez ijednog detalja o sadržaju predloga koje je, po njegovim rečima, američka strana iznela. Zelenski je sa svoje strane poručio da su ukrajinski predlozi spremni. “Ukrajina je uvek bila i ostaće konstruktivna, predlozi su spremni”, rekao je u izjavi.

Papa Lav Četrnaesti se u nedelju, posle nedeljne molitve Anđeo Gospodnji, obratio povodom istih razgovora, izrazivši nadu da će “doneti konkretne plodove i otvoriti prostor za diplomatiju”.

Za vreme boravka američke delegacije, Rusija i Ukrajina su obustavile vazdušne napade na glavne gradove. Ovde se izvori razilaze u opisu dogovora: Al Džazira ga naziva trodnevnim primirjem oko Kijeva i Moskve, dok NBC piše da je reč o privremenoj i kratkoj meri bez šireg prekida vatre. Van dva glavna grada borbe su, prema oba izvora, nastavljene.

Al Džazira javlja da je preko noći na Ukrajinu poletelo 108 ruskih bespilotnih letelica i raketa, i da je ukrajinska vojska pogodila naftnu rafineriju u Rjazanju, 480 kilometara unutar Rusije, izazvavši požar. NBC prenosi drugi detalj, po kome je Zelenski saopštio da je Rusija u subotu uveče gađala aerodrome u Kijevu i Borispolju, dovodeći taj napad u vezu sa najavljenom posetom američke delegacije i mogućnošću da Vitkof i Kušner u Ukrajinu dođu avionom.

Zašto ovo prati i evropska diplomatija

Uključivanje savetnika iz Londona, Pariza i Berlina u drugu rundu razgovora u Kijevu potvrđuje ono što evropske kancelarije poručuju već mesecima, da bezbednosne garancije za Ukrajinu posle eventualnog primirja moraju biti evropske, a ne samo američke. Za region, uključujući Srbiju, to znači da svaki pomak u Kijevu direktno menja i tempo rasprave o proširenju Evropske unije, jer je usklađivanje spoljne i bezbednosne politike sa Briselom, uključujući stav prema Rusiji, jedno od merila koje Brisel najglasnije ističe u izveštajima o napretku kandidata.

Rat je ovim razgovorima ušao u petu godinu, a naredni koraci, prema izjavi zvaničnika Bele kuće, biće saopšteni “u narednim nedeljama”. Do tada, u Kijevu se sprema za zimu koja bi, sudeći po rečima samog Zelenskog, mogla da protekne uz nastavak borbi, a ne uz mir koji su Vitkof i Kušner doneli kao poruku iz Moskve.