Konaković proterao dvoje diplomata iz Ambasade Srbije
Ministar spoljnih poslova BiH Elmedin Konaković proglasio je nepoželjnim vojnog atašea i saradnika BIA u Ambasadi Srbije u Sarajevu, dan posle sahrane Ratka Mladića.
Dan posle sahrane Ratka Mladića u Beogradu, spoljnopolitički spor između Srbije i Bosne i Hercegovine dobio je konkretnu meru s pravnim dejstvom. Ministar spoljnih poslova u Savetu ministara BiH Elmedin Konaković doneo je 8. septembra odluku da dvoje zaposlenih Ambasade Srbije u Sarajevu proglasi nepoželjnim licima i naloži im da napuste zemlju u roku od 48 sati. Za Beograd je poteg značajan jer prvi put u ovoj krizi diplomatsko osoblje Srbije fizički napušta bosanskohercegovačku prestonicu po direktnom nalogu bh. ministra, a ne po sopstvenoj odluci.
“Danas sam donio odluku o proglašenju nepoželjnim vojnog atašea u Ambasadi Srbije Milana Dulanovića i savjetnika predstavnika BIA-e u Ambasadi Srbije. Imaju rok od 48 sati da napuste Bosnu i Hercegovinu”, rekao je Konaković na konferenciji za novinare u Sarajevu.
Oko imena drugog diplomate izvori se razilaze. Agencija Tanjug i portal Srpskainfo prenose da je u istom citatu Konaković naveo ime Darko Maksimović, dok sarajevski portal Klix u svojoj verziji istog navoda piše Danko Maksimović. Koje je ime u pitanju, iz dostupnih prenosa saopštenja nije moguće utvrditi sa sigurnošću.
Na osnovu čega ministar može da proteruje diplomate
Konaković se, prema svim prenosima, pozvao na Pravilnik o načinu proglašavanja nepoželjne i neprihvatljive osobe, koji je Predsedništvo BiH usvojilo 2004. godine. Tim aktom Predsedništvo ima ovlašćenje da proteruje ambasadore i konzule, a ministar spoljnih poslova dobija posebno ovlašćenje da nepoželjnim proglasi ostalo diplomatsko i nediplomatsko osoblje stranih predstavništava u BiH. Vojni ataše i saradnik obaveštajne službe, kakav je i predstavnik BIA, spadaju upravo u tu drugu kategoriju.
Konaković je pri tom najavio i širi potez: BiH će, kako je rekao, napustiti nekoliko sporazuma sa Srbijom, uključujući saglasnost na zajedničku deklaraciju o dobrosusedskim odnosima, jer su ih potpisale obe strane. Time bi jedan od retkih formalizovanih okvira bilateralne saradnje prestao da postoji, u trenutku kad je politička komunikacija između Sarajeva i Beograda već svedena na razmenu optužbi.
Dan ranije, povlačenje iz Beograda
Odluka o proterivanju nije usamljen potez. Dan pre nje, 7. septembra, isti ministar je najavio povlačenje dela osoblja Ambasade BiH iz Beograda, kao reakciju na to što su srpski zvaničnici odali počast Ratku Mladiću na sahrani u prisustvu pet ministara Vlade Srbije, uz opelo koje je služio patrijarh Porfirije. Dve odluke u dva uzastopna dana, jedna prema Beogradu i jedna prema Sarajevu, ukazuju na eskalaciju koja se ne zaustavlja na saopštenjima, nego prelazi u konkretne diplomatske mere sa rokovima.
Reakcije u Republičkom domu
Odluka je odmah podelila Parlamentarnu skupštinu BiH po nacionalnoj liniji. Mlađen Bosić, član Komisije za spoljne poslove Predstavničkog doma, ocenio je potez kao smišljenu provokaciju.
“Odluka Elmedina Konakovića da dvojicu diplomata proglasi nepoželjnima je izrežirana politička aktivnost kako bi se podigle međunacionalne tenzije u BiH”, rekao je Bosić agenciji Srna.
Sličnu ocenu, ali sa drugim akcentom, dao je i Milan Petković, takođe član Komisije za spoljne poslove. Prema njegovim rečima, motiv nije samo politički nego i predizborni.
“Elmedin Konaković je zbog jeftinih političkih poena i kampanje odlučio da zloupotrijebi poziciju ministra inostranih poslova u Savjetu ministara i naruši dobru diplomatsku praksu”, izjavio je Petković za Srnu.
Politički akteri iz Republike Srpske dodatno osporavaju i samu nadležnost ministra da donosi ovakve odluke. Radovan Kovačević, delegat SNSD-a u Domu naroda Parlamentarne skupštine BiH, poručio je da o smanjenju diplomatskih odnosa sa Srbijom ne može jednostrano odlučivati ministar, jer je za spoljnu politiku po Ustavu nadležno Predsedništvo BiH kao celina, a ne jedan njegov član preko sopstvenog ministarstva.
Kampanja pred 4. oktobar
Spor se odvija u sve užem vremenskom okviru. Izbori u BiH su zakazani za 4. oktobar, a Petkovićeva optužba da je Konaković odluku doneo zbog kampanje uklapa se u širu sliku u kojoj se spoljnopolitička pitanja prema Srbiji koriste kao unutrašnji politički argument. Da li će 48-časovni rok proteći bez daljih poteza, ili će mu slediti nova mera iz Beograda, zavisi od toga kako srpsko Ministarstvo spoljnih poslova odluči da odgovori na proterivanje dvoje svojih ljudi, odgovor za sada nije stigao.
